Развојно отрежњење

Србија се, бар за наредних неколико година, неће бавити темом – развојна банка. На такав закључак упућује овонедељна економска скупштинска расправа у којој је министар финансија Лазар Крстић саопштио посланицима – да у садашњем фискалном (не)реду Србија не може да рачуна на оснивање развојне банке.

Уз дежурну замерку, „да (наша) држава није добар предузетник”, таквом отрежњујућом изјавом младог министра скинули смо с дневног реда стару, али никада прежаљену заблуду – да ће нашу посрнулу привреду из економског колапса извући некаква развојна банка.

Министар Крстић, успут, утешно поручи, ваљда онима којима развојна банка стоји на срцу, да нам до бољих услова за рад и живот „не треба још једна развојна банка какву смо имали у банкарском сектору, у ком смо, нажалост, видели како се показују државне банке”.

А те исте државне банке су се у неколико прошлих година, почев од Агро, преко Развојне банке Војводине, Привредне банке Београд и Универзал банке, показале и у правом светлу и по пуној цени. Судови још нису рекли колике су укупне штете и ко су све кривци за озбиљно рушење финансијске стабилности земље, али губици су бар милијарду евра.

Је ли то милијарда коју управо ових дана потврђујемо у скупштини зајмећи се од Уједињених Арапских Емирата? Није. Наравно. Јер од арапских пријатеља узимамо кредит од милијарду долара. Нешто више од 800 милиона евра.

Знам. Многи ће рећи да нисмо имали оволики губитак у нашим банкама не би сада били у тешкој беспарици са огромним буџетским дефицитом који ће нам однети седам до осам одсто бруто домаћег производа, а законом смо се обавезали да нећемо прећи 4,5 процената.

Шта сада вреди јадиковати над чињеницом да су у управама пропалих банака, у којима је држава била главни играч, углавном седели  властима веома блиски људи, који су, опет, имали обичај да бизнисменима веома блиским властима позајме паре с багателним покрићем. Да ли би другачије фискално „дисали”? Вероватно.

А зашто?

Имали би луфта да се позајмимо у свету, па да грађанима и привредницима који су имали страшне штете од поплава, које се само у пољопривреди процењују на пола милијарде евра, помогнемо, а не да прерасподелом минуса угрожавамо ионако замрли привредни раст без кога не можемо да преживимо још годину-две.

У свету, рецимо Немачкој, постоји развојна банка. И то је банка над банкама. Развојна у пуном и правом смислу те речи, али у њеним управним и кредитним одборима нема места за „мангупе” из странака на власти. Банкарство је исувише озбиљан и веома скуп посао да би им се олако препустио, тако да је развојно отрежњење министра Крстића у свој овој муци и сиротињи – пун погодак.