Razvojno otrežnjenje

Srbija se, bar za narednih nekoliko godina, neće baviti temom – razvojna banka. Na takav zaključak upućuje ovonedeljna ekonomska skupštinska rasprava u kojoj je ministar finansija Lazar Krstić saopštio poslanicima – da u sadašnjem fiskalnom (ne)redu Srbija ne može da računa na osnivanje razvojne banke.

Uz dežurnu zamerku, „da (naša) država nije dobar preduzetnik”, takvom otrežnjujućom izjavom mladog ministra skinuli smo s dnevnog reda staru, ali nikada prežaljenu zabludu – da će našu posrnulu privredu iz ekonomskog kolapsa izvući nekakva razvojna banka.

Ministar Krstić, usput, utešno poruči, valjda onima kojima razvojna banka stoji na srcu, da nam do boljih uslova za rad i život „ne treba još jedna razvojna banka kakvu smo imali u bankarskom sektoru, u kom smo, nažalost, videli kako se pokazuju državne banke”.

A te iste državne banke su se u nekoliko prošlih godina, počev od Agro, preko Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd i Univerzal banke, pokazale i u pravom svetlu i po punoj ceni. Sudovi još nisu rekli kolike su ukupne štete i ko su sve krivci za ozbiljno rušenje finansijske stabilnosti zemlje, ali gubici su bar milijardu evra.

Je li to milijarda koju upravo ovih dana potvrđujemo u skupštini zajmeći se od Ujedinjenih Arapskih Emirata? Nije. Naravno. Jer od arapskih prijatelja uzimamo kredit od milijardu dolara. Nešto više od 800 miliona evra.

Znam. Mnogi će reći da nismo imali ovoliki gubitak u našim bankama ne bi sada bili u teškoj besparici sa ogromnim budžetskim deficitom koji će nam odneti sedam do osam odsto bruto domaćeg proizvoda, a zakonom smo se obavezali da nećemo preći 4,5 procenata.

Šta sada vredi jadikovati nad činjenicom da su u upravama propalih banaka, u kojima je država bila glavni igrač, uglavnom sedeli  vlastima veoma bliski ljudi, koji su, opet, imali običaj da biznismenima veoma bliskim vlastima pozajme pare s bagatelnim pokrićem. Da li bi drugačije fiskalno „disali”? Verovatno.

A zašto?

Imali bi lufta da se pozajmimo u svetu, pa da građanima i privrednicima koji su imali strašne štete od poplava, koje se samo u poljoprivredi procenjuju na pola milijarde evra, pomognemo, a ne da preraspodelom minusa ugrožavamo ionako zamrli privredni rast bez koga ne možemo da preživimo još godinu-dve.

U svetu, recimo Nemačkoj, postoji razvojna banka. I to je banka nad bankama. Razvojna u punom i pravom smislu te reči, ali u njenim upravnim i kreditnim odborima nema mesta za „mangupe” iz stranaka na vlasti. Bankarstvo je isuviše ozbiljan i veoma skup posao da bi im se olako prepustio, tako da je razvojno otrežnjenje ministra Krstića u svoj ovoj muci i sirotinji – pun pogodak.