Заборављене смрти и глад за сензацијама

Суботица – Пре десет месеци, није било медија који на ударном месту није објавио застрашујућу вест из Суботице – у трошној кући на рубу града, несхватљиво занемарени од друштвене бриге, двоје људи, мајка и син, умрли од глади... Вест о томе у јавност је пласирана из Окружног суда у Суботици, а истражни судија и тадашња председница суда Едита Дер-Шерегељ саопштење је срочила у несвакидашњој форми, пуној бриге, саосећајности и самилости нашег друштва...

Новинари су радо приграбили њено саопштење, у коме се, уместо сувопарних података, цитира Маркес и не штеди на емоцијама. У том тренутку никоме није ни падало на памет да би податке, које износи највиша регионална судска инстанца, требало проверавати. А и да јесте, тешко би то могао да учини, јер осим истражног судије, на увиђају је била још полиција, која се по правилу оглашава када вест постане застарела.

Наредних дана, почело је да се открива да смрт Викторије Војнић Хајдук (78) и њеног сина Ивана (57), где је мајка умрла најмање седам, а син четири дана пре него што су откривени 31. октобра прошле године – не може баш једнозначно да се сматра последицом дуготрајног гладовања, како је у први мах новинарима саопштено. Полиција је, дан након што је узбуна већ подигнута, покушала ситуацију да примири опрезним саопштењем да су људи умрли природном смрћу и након тога више се није ни оглашавала.

Није се више јављао лирским саопштењима ни Окружни суд. Посредно се тек сазнало, а онда и из Врховног суда Србије потврђено, да је покренут поступак за разрешење судије са места председника Окружног суда Едите Дер-Шерегељ, али не и због чега. Јавност је претпостављала да је један од разлога управо у саопштењу које је преувеличало размере трагедије у кући Викторије и Ивана Војнића Хајдука. Ни тада, али ни почетком маја, када је смењена са места председника суда, званично образложење за смену није стигло. Међутим, са променом на челу суда, јавности су могли бити познати разлози смрти Викторије и Ивана Војнића Хајдука, које је нови в. д. председника Окружног суда објавио тек на инсистирање новинара, и у којима је потврђено да су умрли природном смрћу.

За све то време, о теми која је данима била на насловним странама, новинарима након првог није дато ни једно званично саопштење, и ни у једној прилици, мада су се конференције за новинаре одржавале готово свакодневно, ни један локални политичар није се огласио поводом овог случаја. За њих ова тема као да није постојала, а ако би је ко и поменуо, било би то тек узгред. Савез војвођанских Мађара, чији је кандидат Едита Дер-Шерегељ била, одавно јој је ускратио подршку, а друге странке, тај, како се показало, не баш добар избор кандидата нису користиле у политичкој борби. Вероватно и оне имају кандидате у чији избор нису желеле да се мешају друге странке. О случају наводно умрлих од глади, само једном, притиснут новинарским питањима, изјаснио се председник општине Геза Кучера, оценивши да је саопштење суда било исхитрено, а новинари жељни сензационализма.

Десет месеци касније, записник о смрти Викторије и Ивана Војнића Хајдука још је један спис на који се хвата прашина, а јавност је на овај случај потпуно заборавила, мада је сада сасвим јасно да су они који су морали да брину о праву и правди манипулисали умрлим људима и чињеницама да би скренули пажњу јавности. Интересантно је да се нису огласила ни новинарска удружења, иако су управо њихови посленици послужили суду да обмане и узнемири јавност. Управо као да су лажна саопштења судских инстанци једна од уобичајених пошасти професије.