И без поплава потопљен привредни раст

Поплаве неће моћи да нам буду алиби за то што ове године неће бити привредног раста, јер, нажалост, до увећања „националног колача” не би дошло и да није било ове елементарне непогоде. „Оптимистички” сценарио за нас је био да бруто домаћи производ (БДП) може да порасте само за један одсто говориле су прогнозе Народне банке Србије, Фискалне стратегије Министарства финансија, као и стручњака окупљених око часописа „Макроекономске анализе и трендови”. Сада ће свакако те пројекције морати да се мењају наниже. Питање је за колико, да ли ћемо ући у „минус”или ћемо бити на ономе што се зове „позитивна нула”.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета,потврђује да се нама, нажалост, вредност БДП-а ове године не би повећала и да није било катастрофалних поплава. Његова предвиђања су да би били негде око „нуле”. Статистичке процене за прво тромесечје нису биле охрабрујуће: раст БДП-а био је само 0,4 одсто. Коначни резултат ће, вероватно, бити лошији, јер су, каже прелиминарне процене увек позитивније.

Нас ни до сада није имало шта да „погура”. Ефекат раста због извоза „Фијата” је исцрпљен, и само ванредно добра пољопривредна сезона би омогућила раст. Међутим, мало је вероватно да ће једна за другом уследити две изузетно добре пољопривредне сезоне. Тек сада, после поплава, то је немогуће.

– Највећу штету претрпела је пољопривреда. Вода је уништила најплодније парцеле поред река, вероватно оне на којима се гаји поврће које остварује већи доходак од, рецимо, житарица. И стока је угинула – каже Арсић.

Он додаје да су електроенергетски капацитети током поплава претрпели велике штете, али да то није утицало на друге привредне делатности, јер је увозом струје обезбеђено редовно снабдевање предузећа и грађана.

– Поплаве неће знатније утицати ни на укупну производњу струје у Србији у овој години и на пад БДП-а по том основу. Прекид у производњи је био краткотрајан, а највеће штете су у Колубари и ТЕНТ-у, који иначе током летњих месеци смањују производњу струје због редовног ремонта – каже Арсић.

Упитан да ли обнова уништеног може да да замајац расту БДП-а наш саговорник одговара да у околностима у којим се налази Србија то није могуће.

– Да нисмо у овако тешкој фискалној ситуацији држава би могла да повећа минус у државној каси, да се задужи и да на тај начин обезбеди додатна средства којима би се можда и генерисао раст БДП-а. Међутим, фискални дефицит у Србији у овој години ће, ако се ништа не предузме, износити око осам одсто БДП-а, а јавни дуг ће крајем године бити близу 70 одсто БДП-а, па повећање дефицита и додатно задуживање нису могући. Држава није сачува фискални простор у „нормалним” временима, како би могла у ванредним околностима да повећа минус у државним финансијама и да се додатно задужи. Нажалост ми смо те карте „потрошили” – смата Арсић.

У околностима у којима се налази Србија средства за санацију штета од поплава могу се обезбедити прерасподелом буџетских средстава, пренаменом одобрених кредита или увођењем неких привремених пореза. Ништа од наведеног неће допринети расту БДП-а, али ће утицати на ублажавање његовог пада што у постојећим околностима није мало. Уколико се средства намењена за градњу новог пута преусмере на санацију постојећег то неће повећати БДП, као што се то неће догодити ни увођењем пореза или променом намене одобрених страних кредита. Позитиван утицај на раст БДП-а имаће само донације из иностранства, али ће њихов утицај бити скроман.

 ----------------------------------------------------------

Две врсте штета

Поплаве су привреди Србије нанеле две врсте штета, које су међусобно тесно повезане. Прву врсту чине штете на имовини: земљишту, путевима, пругама, фармама, радњама, локалима, стамбених објектима, производној опреми, трајним потрошним добрима, и осталој имовини. Штете на имовини указују на то колико је услед поплава смањено друштвено богатство Србије, производно и непроизводно. Другу врсту штета чине дохоци који су изгубљени услед тога што наведена имовина неће моћи да се привремено или трајно користи. Изгубљени дохоци обухватају пропуштену зараду предузећа, предузетника, пољопривредника, али и то што власници стамбених објеката неће неко време или трајно моћи да их користе.