Квадрати лиценцу кваре

У ред за добијање лиценце сада први пут у Србији стају факултети и универзитети, и државни и приватни. Док су више школе у том реду већ биле и то све истовремено, дотле ће факултети и универзитети по акредитацију ићи у циклусима. Тај процес неће бити нимало јефтин. Уз захтев за акредитацију универзитета као установе треба уплатити 900.000 динара, факултета – 450.000, а за акредитацију сваког студијског програма мора се још додатно приложити по 180.000 динара.

– Географски факултет на акредитацију стиже следеће године. Такав је редослед. Повелика је сума коју треба платити за акредитацију. Надамо се да ће за нас, као и за све остале државне факултете, паре дати оснивач, а то је држава. О томе смо разговарали и на седници Сената Београдског универзитета – објаснио је за "Политику" професор др Србољуб Стаменковић, декан Географског факултета у Београду.

Муке факултета и универзитета нису само финансијске природе. Проблем су и простор, наставнички кадар, број студената, опремљеност. Мада се ректори, декани и власници приватних универзитета и факултета углавном само жале на папрене акредитације, тврдећи да они немају друге проблеме, познаваоци прилика упозоравају да су управо неадекватан простор и недовољан број наставника проблеми који тиште приватнике.

Највећи проблем приликом акредитације једном броју београдских државних факултета биће управо простор. Биолошки и Географски факултети рецимо немају чак ни своју зграду, док неке установе са великим бројем студената не могу да "намакну" два квадрата по студенту, односно, пет квадрата када је реч о уметничким факултетима. А управо је то један од стандарда за одржавање наставе који треба високошколска институција да испуни.

Ректор Београдског универзитета професор др Бранко Ковачевић се нада да ће поменута два факултета ускоро добити своју зграду. Тако су бар, каже, обећали из надлежног министарства. До сада се настава за студенте ових факултета одвијала на различитим локацијама. За студенте Биолошког факултета часови су се на пример држали у зградама Математичког и Филолошког факултета и у Ботаничкој башти.

Поред испуњења просторних услова, факултети морају да имају бар 70 одсто професора у сталном радном односу. Неопходно је обезбедити финансирање факултета бар за наредне три године и финансијски план мора да буде доступан јавности. Према утврђеним стандардима, факултет мора да има бар један рачунарски кабинет са 20 компјутера и приступом Интернету, да има библиотеку са најмање хиљаду наслова из области за коју се акредитује. Потребно је да има запослена најмање два библиотекара са високом стручном спремом, а послове секретара требало би да обавља дипломирани правник.

И број студената по предавању је ограничен. На факултетима из групације природно-математичких и медицинских наука на предавању може да буде до 80 академаца, на друштвено-хуманистичким наукама до 300, на техничко-технолошким до 180, а на предавању на факултетима из групације уметности може да седи од два до 20 студената.