Затамњени Нушић

Нови Сад – Друго вече Стеријиног позорја, у уторак, на сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта, приказана је друга представа у селекцији „Националне драме и позоришта”, „Ожалошћена породица”, према комедији Бранислава Нушића, у редитељском тумачењу Николе Пејаковића, а у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке. Никола Пејаковић је и неколико година раније учествовао у такмичарском програму Стеријиног позорја, са представом „Народни посланик”, такође у извођењу Народног позоришта из Бањалуке, у којој је довео до урнебесних комичких ишчашења препознатљиве Нушићеве ликове, сподобе политичког живота. Овај пут је под лупу поставио безгранично грамзиве креатуре фамилијарних односа, чланове тобоже ожалошћене породице који се гнусно лешинарски боре за отимање покојниковог иметка.

„Ожалошћену породицу”, комедију која брутално истинито приказује незајажљиву глад за материјалним стварима, тематски блиско „Уносном месту”, драми која је отворила овогодишње Позорје, Пејаковић је одлучио да на сцену постави у врло екстремном, специфичном облику. Ту опцију избора сценског читања класика, дакле њихово радикално другачије, неконвенционално тумачење, подржавамо скоро априори, сматрајући да данашња читања драмских класика заиста треба да донесу нешто неуобичајено, иновативно, и да тиме оправдају разлоге продукције.

Пејаковић је дубоко замрачио радњу и ликове Нушићеве комедије, пребацио је на поље драме, избрисао је шаролике играрије и сочну комичност ситуација у које је писац гурнуо ликове из познатог српског малограђанског миљеа. У објашњењу свог особеног редитељско-драматуршког поступка, Пејаковић је навео: „У времену свеопштег лудила, кад нам апокалипса изгледа тако близу, мислимо да нема места том безазленом и тривијалном Нушићу”. Ниво апокалиптичности у последње време, у Босни и Србији, повишен је у односу на време када је ова представа премијерно изведена у Бањалуци, крајем прошле године, па су редитељев избор и објашњење за укидање водвиљских елемената, помало визионарски.

Једно од средстава гашења комичких димензија Нушићевог текста је укидање бројних ликова, па и Сарке. Како Сарка у тексту носи кључна водвиљска значења, на пример у оној чувеној сцени шуњања по покојниковом стану и скупљања за њу вредних предмета, између осталих и звонећег будилника, брисање њеног лика подразумева откидање тог забавног нивоа. Спореднији ликови из текста овде су прешли у први план, Мићо (Љубиша Савановић) и Тасо (Александар Стојковић), а адвокат је постао адвокатица (игра је Ведрана Мачковић Зубовић). Требало би рећи и то да су ликови адвокатице и Данице (Марина Пијетловић) у овој бањалучкој представи жанровски најближи оригиналном тексту, мада су ти ликови у тексту блеђи и неуверљивији – постоји теза да је Нушић вештији у стварању негативних него позитивних ликова, којима фали више животне уверљивости.

Бањалучка „Ожалошћена породица” неоспорно доноси радикално и у том смислу за дискусију провокативно померање Нушићеве литерарне есенције. Та чињеница свакако оправдава учешће ове представе на Стеријином позорју, а колико су и да ли су Нушићеве кључне вредности у том померању опстале, питања су за даља разматрања.