Цела варош Бач постаје музеј

На рубу Панонске низије, усред етнички разноликог Бача, налази се археолошко наслеђе, настајало од 12. до 19. века, под различитим утицајима – романике, готике, ренесансе, византијске и исламске уметности, барока, народног стваралаштва.

Помало заборављен крај, изван главних токова, али очуван као спона култура Балкана и западне Европе, данас поново добија на важности, будући да ће културна добра Бача – први пут поменутог 535. године, који је у средњем веку често био у својини угарских краљева – бити обновљена средствима из фонда Европске уније.

Тим поводом амбасадори Чешке, Грчке, Бугарске, Белгије, Пољске, Румуније, Словачке, и Хрватске предвођени Мајклом Давенпортом, шефом делегације ЕУ у Србији, посетили су ову војвођанску општину која је препозната као место интеркултурног и интеррелигијског дијалога.

Мајкл Дaвенпорт наглашава да је ово изузетна прилика да се на терену види како изгледа наша визија за општину Бач.

– Поносан сам што у оквиру наших могућности и програма ЕУ можемо да подржимо овај пројекат. Бач је богато древно место са великом културном баштином, и идеја је да се привуче већа пажња туриста на вредне споменике, манастир и бачку тврђаву. Наши планови тичу се дуготрајног развоја културе и подстицања локалне привреде у овом региону – истакао је Давенпорт.

За обнову фрањевачког самостана у Бачу, формирање музеја и образовног центра, ЕУ је обезбедила 890.000 евра. Циљ је да се у Бачу оформи тaкозвани дифузни музеј, са пунктовима око историјских здања, где су очувана културна добра. Јер у овом месту се заиста на сваком кораку наилази на неки споменик културе.

Министар културе Иван Тасовац истакао је да ће посетиоци овог својеврсног града-музеја моћи да додирну различите векове, традиције и религије.

– Пројекат је годинама био само у машти, а посвећеношћу и знањем успели смо да пронађемо донаторе, националне и интернационалне, што ће представљати модел будућег развоја културе у Србији – рекао је Тасовац.

Пунктови овог отвореног музеја биће фрањевачки манастир из 12. века, српски православни манастир Бођани из 15. века, остатак турског хамама из 16. века, и тврђава из 14. века.

– У самостану је доста урађено на конзервацији сликарства, археолошким истраживањима, откривена је фреска из 13. века „Распеће Христово”, извршени су конзерваторски радови на архитектури, а биће сређени кров и фасада – каже архитекта Славица Вујовић.

Међу уметничким делима самостана издвајају се „Тајна вечера”, рад осијечког сликара П. А. Сенсера, из 1737, икона „Богородица Умиленија”, рад мајстора Диме из 1684, као и рукописне и штампане књиге од 15. до 18. века.

– Овде су једине барокне оргуље у Војводини. И данас се користе и могу чути 100 метара изван цркве. Занимљиво је, када се у Бачу 1738. појавила куга, народ се разбежао по шуми, а у самостану су остала само два свештеника. Три године живели су без излаза ван круга самостана – издваја фратар самостана Јосип Шпехар.

Амбасадори су обишли и остатке турског купатила, грађеног након Мохачке битке 1529, године кад су Турци окупирали ове крајеве. Данас је сачуван део кубета над централном просторијом, а хамам је имао чекаоницу, просторију за купање, резервоар за воду и ложионицу.

Упутили смо се ка тврђави у Бачу, која је на прелиминарној листи светске баштине Унеска, где су у току радови финансирани из програма ЕУ „Херомат”, у ком учествује 10 партнера из још четири земље – Велика Британија, Италија, Русија, Словенија.

Затекли смо Италијане који имају обавезу да своју мобилну лабораторију, добијену од средстава ЕУ, уступе пројектима финансираним из истог фонда.

– У овој фази испитујемо материјал са зидина. Доста је соли, влаге, микробиолошке контаминације. Један део тврђаве биће рестауриран, а други конзервиран – објашњава Јања Раногајец са Технолошког факултета у Новом Саду.

Замак ове тврђаве подигнут је на меандру реке Мостонге. Градња тврђаве започета је 1338–1342, а од средине 15. века следи интензивна градња и прилагођавање ратним техникама у склопу ојачавања јужне границе пред турским освајањем. Турци су освојили тврђаву 1529. и користили су је до ослобођења 1686, о чему сведочи турски путописац Евлија Челебија.

– Данас када смо угостили дипломате, Бач је, накратко, поново постао културни центар региона, као што је био пре много векова. Учинићемо све да ове споменике очувамо и дамо свој допринос на пољу заштите – изјавио је председник општине Бач Драган Сташовић.

Како је трговац из Далмације поново прогледао

Други пункт отвореног музеја биће православни манастир Бођани, где је у сарадњи са Министарством културе Италије обновљен део фреско-сликарства. Сам манастир, удаљен 15 километара од Бача, има само четири монаха. Изградио га је српски трговац Богдан из Далмације 1478. године, који је ради трговине пролазио овим местом и изненада му се замутио вид. На месту где је данас црква помолио се Богородици, умио водом са извора, и обећао да ће ако исцели вид изградити манастир о свом трошку, што је и учинио. Унутрашњост манастирске цркве прекривена је зидним сликама иконописца Христифора Жефаровића.