Вучић и Јанковић разговарали о слободи медија

Сукоб између владе и заштитника грађана Саше Јанковића је изгледа добио епилог. Заштитник се састао са премијером Вучићем, који је истакао значај посла који Јанковић обавља и обећао да ће држава омогућити услове за не„сметан, одговоран и квалитетан рад заштитника грађана”.

Јанковић је за „Политику” рекао да не би ништа додавао том саопштењу владе, уз напомену да му је драго што су се срели, да је састанак протекао добро и да су разговарали о слободи медија.

Заштитник је претходних дана упозоравао да је ванредна ситуација и када је реч о слободи изражавања. Жалио се на „обруч” који се стегао око институције коју води, и то баш у време када би требало да се разматра његов годишњи извештај о поштовању људских и мањинских права, за која је оцењено да углавном нису била задовољавајућа у претходној години.

У среду ће се пред посланицима наћи извештај заштитника грађана, као и осталих независних тела.

Јанковић је медијима претходно рекао да је, „када је све око поплава завршено без панике и када смо већ имали одређене пропусте, дужност државе била да прво она каже шта је и како требало да буде урађено, а тек онда да се обрати грађанима и да се направи разлика код слободе изражавања, која, такође, има своја ограничења”.

Током ванредне ситуације, али и после ње, министри и премијер замерали су грађанима који су критике на рачун неорганизованости власти и прикривање чињеница износили на друштвеним мрежама. Уследила су и привођења и притварања појединаца због „ширења панике”.

После Јанковићевих упозорења на цензуру, шеф посланичке групе СНС-а Зоран Бабић објавио је да плата заштитника грађана износи 397.811 динара, а да је фонд за његова четири помоћника 348.000 динара, што је Јанковић протумачио као притисак. Бабић је председник скупштинског административног одбора, који није дао сагласност за продужетак рада 19 сарадника Јанковићеве канцеларије. Он је изјавио прошле седмице да је заштитнику грађана „главна тема да ли ће примити 17, 19 или не знам колико запослених уместо да штити грађане који су ових неколико недеља били поплављени и угрожени”.

У даљој јавној полемици Јанковић се жалио да је поново дошао у ситуацију као када је пре седам година први пут изабран на ту функцију, да „међународне организације финансијски помажу ионако недовољне капацитете” овог контролног тела.

У разговору за „Политику” о томе да ли се договорио са премијером о финансирању канцеларије, Јанковић је рекао да питање сарадника није кључно. 

„Кључно је да ли независни контролни органи имају капацитет и да ли могу да раде то што раде. Ја се надам да смо то питање ставили ад акта. Верујем да ће све бити као што треба, верујем да је потребно ставити на сто шта је улога контролних органа који контролишу рад власти, да они раде слободно и без притисака и да имају капацитет да то раде”, закључио је Јанковић.

Подаци из Информатора о раду заштитника грађана указују да у том независном органу ради 76 људи, од чега је 50 стално запослених. Буџет одобрен за ову годину износи 176 милиона динара. Прошле године, заштитник грађана потрошио је 156 милиона динара.

Б. М.