Потпуно обновљена здања

Пословни центар "Ушће" је добар пример успеле обнове, иако ни ту није ишло баш лако. У време када је 2002. године конзорцијум "МПЦ груп", за 10 милиона немачких марака купило урушену палату, у народу познату као зграда Це-Ка, прилично оштећену у време бомбардовања Нато, планирали су да је поруше и подигну нову. Стручна јавност је, међутим, отворила полемику да ли тако нешто треба учинити или је можда боље само је поправити. Као што је познато, превагнула је друга варијанта, иако је после бројних анализа установљено да са аспекта економичности нема разлике.

– С обзиром на то да је зграда у првобитном облику била солидно урађена и да после бомбардовања конструкција није толико оштећена водећи статичар на овим просторима професор Љубомир Влајић (који је добио признање за најбоље конструкторско остварење за период 2004-2005. године, управо за обнову конструкције ове зграде прим. аут) уверио нас је да је конструкција заиста добра па би било штета рушити је. Сучелили смо аргументе и одлучили да зграду обновимо. Јавност је такође упозоравала и на штетно зрачење. Ангажовали смо два аустријска и један домаћи институт који су отклонили и ту сумњу – подсећа Синиша Брашанац, члан Управног одбора "МПЦ пропертиса".

Увек је лакше градити из почетка, али у тој обнови, примећује наш саговорник, има неке симболике, јер у време када је вишеспратница грађена била је весник модерне архитектуре и савременог начина градње.

Иако је грађена шездесетих година прошлог века, несумњиво је ремек-дело статике и геомеханике. Стручњаци су много пута до сада напомињали да је упркос земљотресима и бомбардовању "остала на ногама" захваљујући технологији која је примењивана приликом изградње. Зграда има "пливајуће" темеље, који су 1963. године први пут примењени на тадашњем  новобеоградском мочварном тлу. Како је градњу будуће зграде ЦК надгледао Александар Ранковић лично, бележе хроничари, на материјалу се није штедело, а квалитет грађевине најбоље је потврђен приликом бомбардовања Нато. Оштећена детонацијама, зграда се клатила, али није пала, јер има носеће стубове између сваког прозора.

Ово архитектонски једноставно и функционално здање пројектовали су Михаило Јанковић, Душан Миленковић и Мирјана Марјановић, "а Александар Ранковић је тражио да солитер буде највиши у Југославији јер је ЦК СКЈ био изнад свих", забележили су хроничари.

 Сем анегдота и легенди, које се препричавају, унутрашњост палате "Ушће" нема ниједно обележје прошлих времена. Кабинети некадашњих високих партијских функционера претворени су у канцеларије.

Обновљена пословна палата, некадашњи симбол комунистичке моћи, у коме су припремани сви конгреси и пленуми тада владајуће партије, добиће ускоро зграду близнакињу, а између њих ће бити подигнут велики трговински центар. Пројекат овог комплекса, вредан око 230.000.000 евра "Фајненшел тајмс" је на овогодишњем сајму у Кану сврстао међу десет најбољих.

Трагови пројектила нису више видљиви на здању републичке Владе у Немањиној улици, ни на тада потпуно уништеној згради Државне безбедности, садашњем седишту БИА у Улици краљице Ане на Бањици. Обновљени су и Југопетролово складиште у Радничкој улици, касарна "Четврти јул" на Вождовцу, хотел "Југославија" и остружнички мост. Зграда РТС-а у којој је током бомбардовања настрадало шеснаест радника, само је делимично обновљена.