И грађани се боре за културну баштину

Десна рука чувеног Пласида Доминга, председника удружења Европа ностра је и наша Снешка Квадвлих Михаиловић, генерални секретар ове организације. Она је била гост скупштинског Одбора за културу и информисање и посланике је том приликом упознала са радом Европе ностре, коју чини 250 невладиних организација посвећених културној баштини. Удружење је основано пре 50 година у Паризу, са седиштем у Хагу, а отворена је и канцеларија у Бриселу. Мрежа окупља више милиона појединаца, стручњака и волонтера из педесетак земаља Европе и света.

Снешка Квадвлих Михаиловић од 1991. ради у удружењу Европа ностра. Дипломирала је међународно право у Београду, европско право усавршила је у Нансију.

– Европа ностра води кампање за помоћ угроженој баштини Европе и мобилише људе и средства за њену обнову. Наш партнер је Институт Европске инвестиционе банке са којим припремамо, у сарадњи са локалним властима и стручњацима, акционе и финансијске планове за обнову угроженог наслеђа. Заједно са Европском комисијом додељујемо награде за најбоља остварења у области заштите баштине. Временом смо постали утицајан лоби за баштину у Европи – каже Снешка Квадвлих Михаиловић.

Ова организација објављује листу „Седам најугроженијих културних споменика” од 2013, а ове године на листи најугроженијих су синагога у Суботици, оригинална сценска опрема театра Бурла у Антверпену, Белгија, историјска четврт y Касторији, Грчка, цитадела у Алесандрији, Италија, звона дворца Мафра, Португалија, дрвене цркве јужне Трансилваније и северне Олтеније, Румунија, и стамбено насеље с почетка 20. века Колор роу у Черњаковску, Русија.

На листи угрожених 2013. био је и археолошки локалитет Винча. Европа ностра нада се да ће ревитализација овог налазишта постати један од приоритета на свим нивоима власти у Србији, при чему је важно да се укључе и стручњаци и локална заједница.

– Посебно нас интересује стање споменика културе у Србији и у читавом региону након поплава. О томе смо разговарали са министром Тасовцем. Када добијемо пуну информацију, ангажоваћемо се на мобилизацији међународне помоћи, како на владином тако и на невладином нивоу – каже

наша саговорница.

Како додаје, недавно је Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила важан извештај о угроженој баштини Европе који је припремила Весна Марјановић, потпредседница Одбора за културу и образовање ове европске институције, као и председница Одбора за културу скупштине Србије. У складу с тим Европа ностра као глас и покрет грађанског друштва, још тешње ће сарађивати са европским и националним посланицима на мобилизацији свих партнера из јавног и приватног сектора на заштити културне баштине.

Према речима наше саговорнице, прича о ЕУ све више почива на корпусу културних вредности, било да су оне етичке, естетске или еколошке, што даје смисао и квалитет европском уједињењу и комуникацији

– У закључку који је пре две недеље усвојио Савет министара ЕУ, ова институција први пут подвлачи далекосежан значај баштине као стратешког ресурса за одрживи развој Европе. Министри културе свих 28 земаља чланица сложили су се да ЕУ треба да дефинише стратегију очувања баштине у свим везаним областима, као што су регионални развој, заштита животне околине, промоција туризма, енергетика, образовање, наука, дигитализација, па чак и област пољопривреде, будући да се велики део баштине налази у руралним деловима Европе. При томе се наша заједничка баштина мора поставити у шири оквир, јер већина споменика културе нам прича „европску причу” о бројним узајамним везама и уметничким утицајима. Ми Европљани смо много ближи једни другима но што нам то многи лидери представљају – каже Снешка Квадвлих Михаиловић.

Она је и члан Комитета који ради на пројектy „Нови наратив за Европу”. Пројекат је покренуо Европски парламент уз велики ангажман председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза.

– У протеклих 12 месеци покренули смо уметнике, интелектуалце, научне раднике из целе Европе, и заједно са председником Барозом састали се са премијерима Пољске и Италије, а у Берлину смо 1. марта представили у присуству канцеларке Ангеле Меркел прве резултате нашег рада. Надам се да ће се и у Србији, која је кандидат за чланство у ЕУ, људи из културе укључити у овај важан процес који промовише Европу пре свега као пројекат мира и културе, а не само заједничко тржиште и економска унија. Чак и у земљама које су оснивачи ЕУ, култура је предуго била на маргини процеса европских интеграција, а заправо је драгоцени друштвени капитал без којег нема ни економског просперитета ни одрживог развоја – каже Снешка Квадвлиx Михаиловић.

Спремни за помоћ Народном музеју

Да ли Европа ностра може да помогне и Народном музеју?

– Народни музеј је драгуљ у ризници европске баштине, и надам се да ће влада поспешити пројекат његове ревитализације. Сигурна сам да су музеји и фондације из Европе, као и многи чланови Европе ностре заинтересовани да помогну да се овај процес што пре успешно оконча. Што се тиче финансијских средстава свакако треба укључити и Европску унију, која већ помаже у ревитализацији Бача. Ми смо спремни за сваку врсту консултација, уколико је она стручњацима овог музеја потребна.