Судови нису безбедни

Да би безбедност у српским судовима била "на нивоу" потребно је запослити готово три стотине судских стражара, док је у чак 150 објеката широм Србије неопходно организовати судску стражу, показали су резултати истраживања Министарства правде. Током овог истраживања утврђено је и да три окружна суда у Србији, од укупно 25, нема ни врата за откривање метала.

– Укупно 348 стражара у српским судовима обучено је да рукује ватреним оружјем, док њих 102 није прошло законом предвиђену обуку. Правосудни органи располажу са 95 пиштоља, 86 гумених палица и 73 пари лисица што је, према процени руководилаца судова, знатно мање од неопходног. Зато треба обезбедити још 566 пиштоља, 606 гумених палица и 607 пари лисица. У објектима општинских судова, ради подизања нивоа њихове безбедности треба обезбедити и известан број металдетектор врата и 301 ручни апарат за детектовање метала – наводи се на сајту Министарства правде.

Стражари судијама не верују

Слична је ситуација и у судовима у Београду. Зграда Палате правде у Савској улици, у којој се налазе Први и Други општински и Окружни суд, као и три тужилаштва, обезбеђена је контрадиверзионим вратима, рендгеном, апаратима за ручно откривање метала, видео надзором, а судски стражари међусобно комуницирају интерном радио-везом и тастерима за аларм у судницама. Судијски кабинети у Првом и Другом општинском суду однедавно су од ходника и судница одвојени сигурносним вратима које је могуће отворити једино електронским сигурносним картицама.

– У последње време у Палати правде је поједностављена комуникација између судија, председника одељења и председника судова – објашњава за "Политику" Синиша Важић, председник Окружног суда у Београду. – Када је реч о суђењима високог ризика и у ситуацијама када је судијама потребна помоћ судске страже и полиције, најпре се обавештава председник одељења који потом контактира са председником суда. У хитним случајевима овај поступак је скраћен на релацију судија – председник суда.

У складу са правилником о систематизацији радних места, према Важићевим речима, у судској стражи Палате правде недавно је запослено још 16 људи. Доскора су судије могле да користе доњи улаз из подземне гараже, а сада у ову огромну зграду сви улазе само на један једини, главни улаз.

– У току је набавка опреме и униформи за судске стражаре, а комплетира се и видео надзор спољашњег и унутрашњег дела зграде Палате правде – нагласио је Важић.

Суднице у Првом општинском суду опремљене су алармима скривеним испод судијског стола. Међутим, судска стража, како нам је речено, не реагује одмах када судија притисне тастер. Стражари најпре позову судије телефоном да провере да ли је можда случајно активирао аларм, а тек потом реагују.

Суђења "високог" и "ниског" ризика

Запослени у Четвртом општинском суду су нарочито угрожени јер је тај суд надлежан за извршења судских пресуда, па се судије суочавају са тешким животним ситуацијама људи, као што су принудно исељење из стана или наплата дуга пленидбом имовине. Недавно се догодило да је незадовољна странка судског извршитеља напала секиром.

Врховни суд Србије, као и Трећи, Четврти и Пети општински суд су много лошије обезбеђени него Палата правде. Имају само контрадиверзиона врата и судску стражу. Још је горе стање у општинским судовима у Обреновцу, Лазаревцу, Сопоту и Младеновцу. Судски стражари у овим судовима нису наоружани, а опремљени су једино ручним апаратима за детектовање метала од којих је, према незваничним информацијама, већина неисправна.

Безбедан је једино такозвани Специјални суд у Устаничкој улици у Београду, где се суди оптуженима за организовани криминал и ратне злочине. Међутим, пракса је показала да је незахвално правити разлику између суђења "високог" и "ниског" ризика јер осећања људи могу и од најобичнијег имовинског спора, где нема лисица и стражара, направити праву драму, па и трагедију. У таквим ситуацијама најугроженије су судије, тужиоци, адвокати, али и дактилографкиње, курири, уписничари и сви запослени, као и странке. Зато треба поставити строга правила и обезбедити све судове, од општинских до Врховног, тако да кроз њихова врата не може да прође никакво хладно ни ватрено оружје.

--------------------------------------------------------------------------

С ножевима у суд

Репортер једног дневног листа је недавно са два велика кухињска ножа несметано ушао у Палату правде, а затим и у Трећи и Пети општински суд у Београду. Уређаји за детектовање метала на улазима у зграде су радили, али радници обезбеђења нису реаговали. Новинар је тако покушао и успео да докаже да се у београдске судове може ући са опасним оружјем.

--------------------------------------------------------------------------

Метком на судију

У судници Општинског суда у Оџацима, 8. јуна ове године, Илија Данилов из села Дероње убио је пиштољем судију Зорана Цветановића и адвоката Петра Савановића. То је био трагичан епилог десетогодишњег имовинског спора. Имовина је била и мотив пуцњаве у судници Основног суда у Бару, пре две године, када је Батрић Ђуковић убио судију Милорију Ђукић-Пејовић.