Пшенице и за извоз

Хлебно жито за сада обећава добар род, а уколико у наредних месец дана временске прилике буду повољне, пшенице ћебити и за извоз. Поплаве нису „однеле” много приноса, јер се рачуна да је под водом било између три и четири одсто укупног обрадивог земљишта. Очекује се просечан род од око 2,5 милиона тона који омогућава да се цена пекарских производа задржи на постојећем нивоу, односно никаква поскупљења не прете.

Директор Удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да сви подаци о поплавама још нису прикупљени и да се очекује да ће их влада објавити почетком идуће недеље, а према подацима тог удружења, било је поплављено око 20.000 хектара пшенице. Према званичним статистичким подацима у Србији је јесенас засејано 550.000 хектара пшенице, а према подаци удружења „Жита Србије” те површине су и веће и износе 580.000 хектара.

– Очекује се род од 2,5 милиона тона што је на нивоу наших вишегодишњих просека с врло добрим приносом од 4,5 тона по хектару. С обзиром на то да су наше годишње потребе 1,5 милиона тона значајне количине преостају за извоз – каже Саковић.

Непосредно после поплава појавиле су се информације да би, зарад обезбеђења прехрамбене сигурности, извоз хлебног жита могао да буде забрањен, а наш саговорник каже да су такве методе контролисања тржишта превазиђене, нарочито за извозну земљу каква је Србија.

– Управо због таквих најава ми сада имамо најскупљу пшеницу у региону од готово 25 динара, а пре два месеца коштала је 22 динара. Јер, неки произвођачи су закључили да пшенице нема довољно па су обуставили продају до боље цене – каже директор овог житарског удружења.

Саковић упозорава да би евентуална забрана извоза пшенице са вишковима којима располажемо гушила домаћу производњу и довела до тога да цене иду испод тржишних.

– Долази жетва и само тржиште ће одредити цену пшенице. Цена хлебног жита пада и на светским берзама па ћемо се и ми у то уклопити. Очекивања су да ће цена у жетви да падне на 16,5 до 17 динара по килограму што је слично прошлогодишњој ситуацији у жетви – сматра Саковић.

Овај стручњак каже да су штете од поплава велике, али не и толике да би угрозиле нашу прехрамбену сигурност. И кукуруза, соје и сунцокрета биће довољно, сматра он, а и многе баште биће обновљене и засађено ново поврће.