Планетарни самит на Маракани

Зашто протестују Бразилци? Зато што се спортски спектакли организују због профита: не да би се играло него да се игра спречи. У фудбалу се данас умртвљује маштовитост и забрањује одважност. Професионални фудбал кажњава све што не доноси корист, а некорисно је све што није исплативо. О таквом индустријском лоптању из кога су прогнане лепота и радост чисте игре пише већ двадесетак година велики уругвајски писац Едуардо Галеано, а његова књига „Фудбал сјај и тама”, у издању Беополиса из 2004. године, може се још наћи и у некој од наших књижара.

Ето сажетог одговора Дилми Русеф, председници Бразила, која се пре неки дан пред новинарима жалила на „необјашњиву натмуреност Бразилаца пред светско фудбалско првенство”. Иако је прва жена на кормилу неке државе која је домаћин Мундијала, Дилма Русеф је исто онолико заљубљена у фудбал колико и њен мушки претходник и саборац у Радничкој партији Лула да Силва. Она зна да ће се на маргинама Мундијала срести са многим важним државницима из света. За сада је најављено да ће двадесет шефова држава доћи да уживо гледају неку од утакмица на Мундијалу. Потпредседник САД Џо Бајден стиже због фудбала и због тога што Вашингтон са петом економијом света мора да изглади нарушене односе. Сва је прилика да ће се Дилма Русеф и Бајден договорити да председница Бразила ипак најзад дође у Вашингтон, у посету коју је прошле године отказала после открића Едварда Сноудена да су она, њени сарадници и највеће енергетске компаније били шпијунирани.

А велики фудбалски фанови, председници Кине, Русије, Јужноафричке Републике и Индије биће сигурно у Бразилу на самиту земаља Брикса већ 15 јула, чим се заврши Мундијал.

Владимир Путин, пишу Бразилци, долази пре тога на Маракану, у Рио 13. јула, где ће пратити финале, а за кога ће да навија – то се још не зна.

Немачка канцеларка Ангела Меркел долетеће 16. јуна у Салвадор да бодри своју екипу против Португалије, а ако њени узлете до финала, ето Меркелове са Путином на Маракани, да уз голове продискутују како се одвијају дејства на терену Украјине.

Захваљујући жребу, премијер Хрватске Зоран Милановић имаће прилику да се на првој утакмици између његове земље и домаћина већ у четвртак у Сао Паулу сретне са 12 шефова држава. Међу њима су уз Дилму Русеф, Ево Моралес (Боливија), Мишел Башеле (Чиле), Рафаел Кореја(Еквадор)… Чак ће и Хосе Мухика, најсиромашнији председник на свету, из Монтевидеа скокнути до Сао Паула на отварање Мундијала.

Шпанци дупло скупљи од Немаца: Као да је најбогатија земља на свету, а не држава са највећом стопом незапослености у ЕУ, Шпанија је одлучила да сваког свог играча награди са по 720.000 евра уколико са Мундијала донесу победнички пехар. Бразилци ће, буду ли први, добити по 330.000 евра, а Немци по 300.000. Није то згодно поређење у овом тренутку када је Немачка погон који вуче Европу у економску стабилност, а Шпанци се жале да им је понестало даха од стезања каиша. Па нису се баш стегли кад своје играче награђују двоструко већом сумом него Немци или Бразилци.

Шпанци се правдају да новац стиже од Фифе, а да националне фудбалске асоцијације саме одређују колико ће парче од тог колача одвојити за победничку екипу. Свеједно, друштвене мреже на Иберијском полуострву су се усијале од примедби на висину награде. Додуше, освајање пехара на Мундијалу је кока која носи златна јаја. У Јужној Африци пре четири године освајачи купа добили су по 600.000 евра, ред је да се Шпанцима повећа награда ако у Бразилу одбране титулу првака.

Попови проклели Мундијал :Некада се говорило да је религија опијум за народ, а сада народ приговара властима да фудбалом покушавају да га опију како би заборавио на свакодневне недаће. Понесена бригом за сиротињу која се нарочито наглашава откад је на чело цркве дошао аргентински папа Фрањо, Епископска конференција Бразила срочила је свој документ у коме критикује претерано трошење новца за Мундијал. Црквени папир ће бити дељен у свих дванаест градова где се играју утакмице у хотелима, на аеродромима и железничким станицама на енглеском, португалском и шпанском језику. У земљи са највише католичких верника на свету, свештенство замера властима што су за огромне паре градили стадионе и тамо где уопште нема фудбалских тимова и што је сиротиња избачена из својих страћара. Власти се упозоравају да људе који живе на улици или у фавелама оставе на миру, да их не пресељавају и не терају. Свима је јасно да без сагласности Ватикана и папе Фрање овај документ не би угледао светлост дана. И небо и земља уротили су се против Мундијала – све док не падне први го.