Историја се ствара свесним одлукама

Поредећи данашње односе на Старом континенту са онима од пре 70 година, историчарка проф. др Дубравка Стојановић оцењује за „Политику” да је Европа направила историјски заокрет, и то не само у односу на тадашње поделе, већ и на сопствену целокупну историју.

„То је један од најбољих примера који показују да историја није судбина, већ да њу стварају друштва и појединци својим свесним одлукама. Превазићи на тај начин све претходне конфликте и створити најближе савезнике од вишевековних непријатеља један је од најсветлијих историјских примера”, сматра проф. Стојановић.

С друге стране, примећује, сукоби са СССР-ом почели су већ током рата, па можемо да кажемо да је хладни рат почео пре него што се завршио Други светски рат.

„Сукоби интереса који су били онда могу се видети и данас у односима између Запада и Русије, што је уобичајено за односе међу великим силама. Тиме још више треба издигнути пример помирења европских сила које су успеле да изађу из те спирале.”

Да ли у том смислу можемо говорити да су данашња Европа и Европа тог времена различити континенти?

„Тада још увек није било јасно како ће изгледати Европа после рата. Њена карта јесте исцртавана на савезничким конференцијама, али је зависила и од војног завршетка рата. Уједињену Европу, чију главну осовину чине Париз и Берлин, тада сигурно нико није могао да замисли као реалност.”

Велико херојство војске САД током искрцавања у Нормандији на неки начин засењује њихову храброст на другим ратиштима коју такође не треба заборављати, упозорава проф. Стојановић.

„Искрцавање је било огроман подвиг и напор, али при том заборављамо америчке борбе у северној Африци и готово филмски рат који су америчке снаге водиле на Пацифику претходне две и по године и спектакуларне битке као што је била, на пример, она на Мидвеју. Само после тога било је могуће направити подвиг као што је била Нормандија. Она је захтевала и техничку умешност и сложено командовање и огромну храброст да се крене директно на непријатеља.”

А шта је са углавном руским замеркама да је до искрцавања могло доћи раније?

То су били руски захтеви, јер су они прижељкивали отварање такозваногдругог фронта који би смањио притисак на Источном фронту. У првом реду, Черчилова процена била је да америчка војска још није била спремна за такав подвиг у ранијим фазама рата, због чега се предност дала северноафричком ратишту на које су прво дошле америчке снаге са Ајзенхауером. Процена је била да отварање још једног фронта у Европи није било реално раније.