Кад жена бије мушки

Љубав двоје бивших студената хуманистичких наука која је почела пре више од једне деценије завршила је у статистици која сведочи да се готово сваки четврти брак у Србији заврши разводом, али оно што њихову животну причу разликује од осталих брачних „бродолома” јесте чињеница да је брак разведен због насиља супружника – нежнијег пола.

„Тукла ме је чимe је стигла”, скрушено је признао четрдесетседмогодишњи доктор историје уметности и професор на једној високошколској установи у Београду, када је ушао у адвокатску канцеларију Борка Стојановића, решен да стави тачку на брачну свакодневицу у којој је насиље постало једина монета за комуникацију коју је користила његова супруга.

Према казивању овог историчара уметности, кола брачне слоге кренула су низбрдо када је његова бивша супруга почела да се пење степеницама пословног успеха и постала директорка једног успешног предузећа. Онда се она, према његовим речима, једноставно „покондирила” и почела да га посматра као мање вредног брачног партнера.

„Почела је да ме третира као трње на реверу”, сликовито је описао почетак краја свог брака овај мушкарац, који је годинама био жртва вербалног и физичког насиља своје „слабије” брачне половине.

Насиље је почело увредама на рачун његове мушкости, физичког изгледа и моралних квалитета, а завршило се батинама због којих је полиција била чест „гост” у дому ових супружника. Списак њених ес-ем-есова, који је адвокату Стојановићу на суђењу послужио као крунски доказ за постојање вербалног насиља, личи на дневник најнижих увреда.

Због масница и крвних подлива, овај мушкарац био је принуђен да узме боловање, јер га је било срамота да са „шљивом” испод ока изађе пред студенте и ризикује да постане предмет подсмеха по факултетским ходницима. 

Да ли сте икада покушали да се заштитите или одбраните од насиља ваше супруге, питао је адвокат свог клијента? „Не, ја сам васпитаван да на жену не смем да дигнем руку”, једноставно је одговорио овај мушкарац.

Када су добили принову, он је максимално на себе преузео улогу родитеља који је стално уз дете, како би супруга могла да се посвети каријери. Како је иронично приметио овај мушкарац, дошло је до потпуне замене улога – не само да је супруга „преузела” улогу мачо партнера са свим балканским атрибутима, већ је почела и да бије, о чему илустративно сведочи податак да је ово прва пресуда Првог основног суда у Београду за насиље над мушкарцем.

Овај пар је прошао и кроз психолошко саветовалиште, али стручњаци за душу нису успели да стабилизују односе између супружника. Насиље је трајало две-три године пре него што је овај отац породице пресавио табак и тужио своју жену због насиља у породици, а кап која је прелила чашу јесте учестало избацивање из куће.

Истовремено је поднео и тужбу за развод брака, који је разведен у посебном судском поступку, а његова бивша супруга је уписана у регистар насилника у једном београдском центру за социјални рад.

Адвокат Стојановић истиче да ово није усамљен случај женског насиља, али додаје да се мушкарци изузетно ретко обраћају адвокату за помоћ, пре свега због предрасуде да је овакво понашање „резервисано” за представнике јачег пола.

„Мислим да ова пресуда треба да буде охрабрење свим жртвама насиља да у судском поступку могу да остваре право на своју заштиту“, каже Борко Стојановић.

Центар за социјални рад није „препознао” насиље

Занимљивост у вези са овим суђење јесте то да центар за социјални рад није „препознао” да је у питању насиље у породици и када је консултован у судском поступку није предложио да се одреде мере заштите, али је суд ипак заузео супротно мишљење и пресудио да је насиље постојало.

Овакво „несагласје” између суда и центра за социјални рад се, метафорички речено, дешава у један одсто случајева, истиче адвокат Стојановић, који изражава задовољство због чињенице да савремено право штити слабије особе, без обзира на то ког су пола.