Ова влада има још пет месеци за заокрет

Душан Вујовић, министар привреде, каже да није обесхрабрен што се у последњих месец и по дана привредна слика Србије погоршала након поплава. Више би га погодило уколико економски заокрет не бисмо почели да правимо у року од пет, шест или седам месеци. На медијске спекулације да није у добрим односима са премијером Александром Вучићем одговара да су без основа, а изненађују га и слични написи поводом недавне оставке две његове саветнице.

Којим мерама очекујете да постигнете преко потребни привредни раст?

Имамо три типа мера. То су мере из области макроекономске консолидације, а на првом месту фискална консолидација која омогућава програм с ММФ-ом. То су још пет, шест мера које би требало да на кратак рок подстакну неке сфере привреде као што су субвенционисане камате за кредите привреди како би они који добро послују наставили да раде. То је и градња јевтиних станова што ће помоћи и грађевинској оперативи, али и онима којима ти станови требају.Борба против сиве економије, субвенције за запошљавање, односно превођење радника из сиве зоне у легалне токове.

Које дугорочне, структурне мере, предлажете?

Морамо да решимо бреме прошлости од 157 предузећа у реструктурирању, као и јавна предузећа која су рак-рана ове привреде. За половину повећања јавног дуга с 30 на 65 одсто БДП-а разлог су јавна предузећа, а не минус у буџету како сви мисле. Тај део јавног дуга су повећали њихови губици и за њих дате државне гаранције. Цела јавност се бавила тиме да ли треба смањити плате и пензије, а енормне своте су отишле „испод радара”.

Добили сте врућ кромпир да као министар привреде руководите јавним предузећима. Шта очекујете од тог посла и да ли ћете моћи да професионализујете управљање јавним предузећима?

Као Министарство привреде задужени смо за њих, али ћемо сарађивати са ресорним министарствима. На нама је да оцењујемо ефикасност употребе државних ресурса, што подразумева и добро управљање, односно добар менаџмент. Предложићу да се Закон о јавним предузећима промени тако да се примени признати модел да сви од парламента, државног ревизора, имају своју улогу, јер јавна предузећа о свом раду морају њих да извештавају. Сва наименовања ће бити по професионалном критеријуму, јавна, транспарентна, а најважније је да ће неко моћи да има те чувене високе плате само уколико оствари натпросечне резултате. Уколико тога нема плате ће бити на загарантованом, буџетском нивоу. Најважније је да та предузећа почну да остварују добит. Код многих од њих стандарди употребе средстава показују да могу да се остваре велике уштеде. Много је безболније правити уштеде смањењем трошкова у великим системима, као што је ЕПС, него смањивати плате и пензије.

Имајући то у виду да ли смањење плата и пензија може да се избегне?

Те крупне одлуке доносе се на нивоу владе. Мој приступ је да решење мора да се нађе, а покушаћемо да га нађемо тамо где је најмање болно. Лако је исећи плате и пензије, али то је најболније. Мој став је да уштеде морају да се траже на свим местима.

Нови рок за завршетак реструктурирања друштвених предузећа је 1. јануар 2015. године. Да ли сте спремни да тај посао до тада завршите и да ли је то реално?

Добили смо додатно време да се сва та предузећа пропусте кроз „филтер” и за све њих направићемо прецизан план. Осећам се као хирург који мора да уклања метастазе, јер нема срећних решења. Важно је да пацијент, а то је привреда Србије, све то преживи, да радници добију социјалне пакете, да их губитак посла што мање погоди и да се сачува оно што може. Намера нам је да поделимо предузећа у најмање три групе, да се системски закони за решавање њиховог статуса до краја јула усвоје и да сва предузећа уђу у процес до краја године.

Да ли за Вас имају неку практичну вредност личне карте тих предузећа које је тражио Ваш претходник?

Неку вредност имају. Оне су само збир постојећих информација, а за мене је битније да ли та предузећа имају способност да из реструктурирања изађу и наставе да живе, а тога у личним картама није било. На пример, да ли су технолошки способна да ухвате корак са захтевима тржишта.

Да ли се бојите да би ова влада у неком тренутку, због притиска јавности, могла да одустане од најављених реформи?

Очекујем подршку за социјалне и политичке последице ових тешких реформи. Морамо да будемо реални, да не намећемо социјалне и политичке трошкове више него што је потребно, али не смемо да будемо ни сувише бојажљиви, јер нећемо решити проблем.

Шта мислите о предложеним изменама Закона о раду, да ли су стимулативне за привреду?

Један део тог закона утицаће на процесе разрешења статуса старих предузећа, на јавна предузећа, ново запошљавање. Мене, пре свега, интересују они делови који утичу на разрешење бремена прошлости и на будућност. То су чланови који једнострано посматрају права радника као да они живе у некој Шведској где постоји неограничен извор средстава. Радници, менаџери и држава морају да буду усмерени ка истом циљу. Моја примедба синдикатима је да нису реални у свему што заступају. Волео бих да у том закону нема рецидива прошлости попут минулог рада, топлог оброка. Минули рад је категорија која на лош начин мери допринос, продуктивност. Већина људи би требало да је минули рад валоризовала кроз напредовање на послу. Нема смисла да Закон о раду да синдикатима право да могу да зауставе производњу и тако смање колач, доходак, који треба да поделимо. Не желим да ико буде повређен, али то је она ситуација да су сви у праву, а да је резултат потпуно апсурдан.

На челу сте тима за Железару у Смедереву. Да ли је решење на видику?

„Железара” прави 8,5 милиона евра губитка месечно. Најмање седам инвеститора „гледа” „Железару”, има озбиљних интересената и њихове прве оцене су позитивне. Разматрају се могућности од пуног коришћења капацитета, преко постојећег смањеног. Има инвеститора који су спремни да све преузму на себе, до оних који би да буду у партнерству са државом. Наредних месеци бићемо начисто која је стратегија најбоља. Боље је да то буде интегрална производња од почетка до краја, јер сада имамо само парцијалну.

Да ли ћете задржати постојећи модел привлачења инвестиција преко СИЕПА?

Такав модел имају многе земље, нисмо га ми измислили. Циљ је да се инвеститорима, кроз подстицаје и стимулансе, надокнаде недостаци у пословном окружењу.

Да ли ћете задржати модел привлачења који инвеститору даје до 10.000 евра по радном месту?

Разни модели су могући. Многе инвеститоре не интересује кеш, већ оптимална запосленост, профитабилност, продаја производа.

Како избећи злоупотребе у додели државних пара?

Кад се новац даје директно, вероватноћа злоупотреба се повећава. Инвеститорима треба уклонити препреке, изградити инфраструктуру ако је потребно, а новац дати само ако нема других опција и то не плаћањем унапред за отварање радних места, већ повраћајем средстава или плаћањем пореза ретроактивно. Много је боље да држава за исту суму новца, у садејству са локалном самоуправом, понуди инвеститорима добре услове пословања.

Ко ће Вам бити саветници и зашто су Вас постојеће две саветнице напустиле?

Још никог нисам именовао, иако имам неке људе у виду за та места. Мене изненађује толико спекулација на ту тему. Од раније познајем и Ану Трбовић, која је декан ФЕФА на коме сам предавао, као и Мирославу Миленовић. Именовао сам их за саветнице да бих обезбедио континуитет. Ана Трбовић је сама рекла да ће то да ради кратко због пуног ангажмана на факултету, а Мирослава Миленовић је напустила министарство образлажући то професионалним и личним разлозима како је и навела у писаној оставци.

---------------------------------------------------------------------------------

С Вучићем сам у добрим односима

У медијима се спекулише да нисте у добрим односима са премијером и да сте чак нудили оставку због прозивке на јавној седници владе која је одржана због поплава?

Премијер и ја се слажемо око програма владе – решавања проблема у предузећима у реструктурирању, проблема јавних предузећа, доношења кључних закона из надлежности Министарства привреде. Око тога нема никаквих несугласица, већ напротив. Подизање галаме у медијима око нечега што се десило пре месец дана, када се земља због поплава налазила у ванредној ситуацији, мене је, искрено, веома зачудило. Читава ситуација је била банална и никако није утицала на сарадњу, односе и посао који сви у влади, на челу са премијером, заједно обављамо.