Тадићев кабинет разматра "солирање" ДСС-а

Антинатовска реторика државних функционера Демократске странке Србије, која се у делу јавности већ тумачи као показатељ првих пукотина у великој коалицији на власти, биће данас или сутра једна од тема састанка кључних људи из кабинета председника Србије и ДС-овог дела преговарачког тима за Косово, сазнаје "Политика" из блиског окружења Бориса Тадића. Упадљива јавна уздржаност у реакцијама челника ДС-а, међутим, тврди исти извор, недвосмислено показује да у ДС-у не сматрају да би ово "солирање" ДСС-а могло да буде почетак краја тешко склопљеног савеза, већ га тумаче као "усаглашавање" преговарачке тактике са руском подршком.

Како год да данас и сутра у ДС-у протумаче то што су министри ДСС-а без консултација и знања коалиционих партнера кренули у изношење теза о стварању НАТО државе и истицање захтева за повратком српске војске у јужну покрајину по Резолуцији 1244, демократе ће имати нимало лак задатак да ускладе своју сарадњу са ДСС-ом са својим ставовима о северноатлантским интеграцијама. Чињеница да се приближавају председнички избори и да би Борису Тадићу (који слови за јединог сигурног кандидата демократског блока) користила подршка свих коалиционих партнера у влади нимало не олакшавају овај задатак.

Супротстављени ставови ДСС-а и ДС-а о сарадњи са НАТО-ом и прикључивању Србије овој војној алијанси и раније су били спорни за сарадњу две странке. Вишемесечни преговори о формирању владе завршени су склапањем савеза у ком се то питање није потезало. То је избегао и премијер ступајући на стару – нову дужност у свом уводном излагању пред посланицима, у коме је Европска унија означена као пожељна, док НАТО није ни споменут. Да ће и ово питање доћи на дневни ред морало је да буде јасно, ако не раније, а оно у фебруару ове године, када су челници НАТО-а јасно рекли да подржавају Ахтисаријев план и независност Косова а неколико месеци касније и Русија исто тако јасно изразила подршку Србији и зауставила рушење Резолуције 1244 и доношење нове америчке у Савету безбедности УН којом се Косову гарантовала независност.

Упућени у преговарачки процес тумаче тезе о стварању прве НАТО државе у свету, а онда и захтев за повратак српске војске на Косово, управо у том контексту.

Овако изражено антинатовско расположење у Србији нема толико за циљ да запара уши припадника ове алијансе, како су неки пожурили да протумаче, већ да зазвучи као музика у руским ушима. Зато су рефрен ове песме после Коштуничиног саветника Александра Симића хорски понављали данима уназад скоро сви министри ДСС-а у влади, осим министра вера Радомира Наумова и министра трговине Предрага Бубала (Лончар, Јочић, Самарџић, Поповић, чак и портпарол Срђан Ђурић).  

Своју прилику да понови ову тезу јуче није пропустио ни Бранислав Ристивојевић, портпарол ДСС-а, који је на страначкој конференцији за новинаре  поручио "да би сви требало да се упознају са чињеницама и детаљима плана специјалног изасланика генералног секретара УН за преговоре о Косову Мартија Ахтисарија, а нарочито са анексима тог документа".

"Ахтисаријевим планом омогућило би се формирање државе под потпуном контролом НАТО снага, а када се сви буду упознали са чињеницама, онда може да се расправља да ли би тако нешто било добро или не", поручио је Ристивојевић.

Упитан о реакцији Демократске странке на такве ставове ДСС-а, Ристивојевић је нагласио да ни у коалицији, ни између те две странке не постоје никакви проблеми у вези са тим питањем. "Не покушава ДС да направи државу на Косову, него НАТО", рекао је он и додао да је "реторика ДСС-а умерена и одмерена, узевши у обзир димензију проблема – не само по питању територијалног интегритета, већ и опстанка Срба на Косову".

Да је антинатовска реторика ДСС-а највероватније резултат синхронизације са Русима пред интензивирање преговора у Бечу, сматра и социолог Јован Комшић.

"Јасно је међутим, да ДС и ДСС имају различите погледе на начин на који питање Косова треба решавати и те разлике се виде и кроз последња иступања ДСС-ових министара. Питање је да ли Србији сада користи оваква реторика и да ли ће се то тумачити као повратак на Милошевићеве методе", каже Комшић.

Он додаје да оваква неусаглашеност у влади може бити показатељ малих пукотина, али да оне не морају бити пресудне за судбину коалиције.

"Великим коалицијама је тешко управљати, али су једино велике коалиције начин да се демократски управља", истиче Комшић.

И Миодраг Радојевић, истраживач Института за политичке студије, сматра да је ДСС-ова одлука да крене у антинатовску кампању последњих дана пред преговоре пре свега мотивисана тиме да се, у договору са Русима, крене у дипломатску офанзиву. Он мисли да није усмерена против коалиционих партнера. "Један део тих изјава намењен је сигурно и за унутрашњополитичку употребу, али главна порука је усмерена ка Русији. Захтев да се српска војска врати на Косово није бесмислен са становишта аргументације пред преговоре, иако се то не би могло рећи и за ону тезу о НАТО држави. Упадљиво је да ДС не реагује на ове изјаве и то може бити симптоматично. Можда и због тога што ће се од Тадића вероватно тражити из иностранства да се изјасни по том питању и очекујем да он наредних дана нађе фреквенцију на којој ће његове изјаве звучати помирљиво. Он, не треба заборавити, на предстојеће изборе треба да изађе као заједнички кандидат", објашњава Радојевић.

Изјаве ДСС-ових министара, упућују наши саговорници, треба посматрати и у светлу недавно изнетих предлога за поделу Косова. Иако су обе стране у преговорима званично одбиле идеју о подели Косова, током бурне јавне полемике више пута се могла чути теза да је подела по принципу "север Косова за југ Србије" крајње неповољна за српску страну, између осталог, и због тога што косовски Албанци фактички не контролишу север Косова. Север покрајине би, према тим анализама, у случају независности био под управом српске стране. Ако је у неким деловима покрајине и немогуће спровести резолуцију која предвиђа повратак око хиљаду српских војника у покрајину, у овом делу то није неизводљиво. Из те перспективе захтев који се могао чути протеклих дана има смисла. Овај захтев Србије НАТО ће без сваке сумње одбити, али ће тиме и сам бити истеран на чистац: ако НАТО Србији признаје суверенитет по Резолуцији 1244 онда би овакав захтев морао да усвоји барем када је реч о северу Косова где би српске снаге биле добродошле.

Други аналитичари не искључују ни могућност игре у дублу: добро је за Србију, и за њене интересе на Косову, да не ставља сва јаја у једну корпу, и да ДС држи отворена врата ка НАТО-у, док ДСС осигурава руску подршку. И ова школа мишљења се слаже да владајућа коалиција неће ући у кризу због антинатовске реторике ДСС-а.

--------------------------------------------------------------------------

Нема приче о изборима док траје битка за Косово

Бабушница – Министар за инфраструктуру и лидер Нове Србије Велимир Илић изјавио је јуче у Бабушници да не треба причати о изборима док траје "битка за Косово". "У ових 120 дана док трају преговори о Косову председници Србије, Владе и Скупштине Србије имају само један задатак, а то је битка за Косово и то је најбитније", рекао је Илић новинарима.

Илић је упитао "која озбиљна држава расписује председничке изборе када неко одлучује да ли ће део територије да оде или да остане у саставу државе". "То је сада једини задатак", рекао је Илић и додао да ће после тога бити времена да се разговара и o изборима.

На питање да ли ће можда бити кандидат за председника Србије, Илић је рекао "да још није одлучио". "Из ината бих се кандидовао да им покажем колико вредим, не само ја већ и Нова Србија, а не да нам неко даје мрвицу по мрвицу, а они кажу да су победили и да још само обавесте грађане", рекао је Илић, а пренела агенција Бета.

А портпарол Демократске странке Србије Бранислав Ристивојевић изјавио је јуче да се странке владајуће коалиције још нису договориле о заједничком кандидату за председника Србије.

На конференцији за новинаре Ристивојевић је рекао, како преноси Бета, да консултације партнера владајуће коалиције трају и да ће за ДСС бити "ствар договора" цензус који би странкама требало да омогући улазак у локалне скупштине на предстојећим изборима.

П. Р.

--------------------------------------------------------------------------

Иницијативе за повратак српске војске на Космет

Октобар 1999. године

Небојша Павковић, командант Треће армије војске Југославије

Војска ће се на Косово вратити пошто за годину дана у покрајини истекне мандат УН.

Новембар 1999. године

Командант Кфора генерал Клаус Рајнхарт

Кфор ће учинити све како би се припадници Војске Југославије што је пре могуће вратили на Космет како је то предвиђено мировним договором

1. септембар 2000. године

ВЈ представила "Косметски одред мира" који ће се први вратити на Косово. Одред чини 999 људи, (копнене јединице, Ратно ваздухопловство, ПВО јединице, посебне јединице МУП-а).

Септембар 2000. године

Савезна Република Југославија упутила je захтев Савету безбедности да што пре донесе одлуку и створи услове за реализацију одредбе из Резолуције 1244 и Војно-техничког споразума. Југославија је предочила СБ да је испунила све своје обавезе и да је тиме створен основни услов за повратак дела југословенске армије и полиције на Космет.

24. 1. 2003. године

Зоран Живковић, савезни министар полиције

Морамо да тражимо од међународне заједнице да испуни део Кумановског споразума који предвиђа повратак једног дела наших полицијских и војних снага на Косово и Метохију.

1. фебруар 2003. године

Премијер Зоран Ђинђић

Писмо команданту снага НАТО-а у југоисточној Европи Грегорију Џонсону

Резолуција СБ 1244 предвиђа улогу Србије и Југославије у прелазном периоду тиме што налаже међународним организацијама да створе услове за повратак контингента југословенске војске и полиције. Стога вас молим да у складу са мандатом који имате обезбедите услове за неодложно испуњење става из Резолуције 1244 о повратку до хиљаду припадника безбедности матичне државе.

Генералштаб ВЈ о Ђинђићевом писму

Војска је спремна да у сваком тренутку изврши такав задатак. Формиран специјални одред који по бројном стању, структури и опреми и наоружању одговара условима из те резолуције и пратећих аката.

Реаговање ДСС-а

Ово писмо је најновији у низу трикова којима председник владе настоји да на несрећи Срба и других неалбанаца на Косову заради неки политички поен. Нису сазрели услови ни за какво озбиљно преговарање о коначном статусу Косова. Звецкање оружјем и спремност да улудо жртвујемо сопствену војску и полицију ту може само да одмогне.

12. август 2003.

Предлог СРС Скупштини СЦГ

Да по хитном поступку донесе Декларацију о повратку Војске СЦГ на Косово

Август 2003. године

Борис Тадић, министар одбране СЦГ

О повратку војске СЦГ и српске полиције може да одлучи само командант Кфора. Постоје још два начина. То је – или да се поведе рат против Кфора, односно НАТО-а, што подразумева бомбардовање, разарање, људске жртве што мислим да ником не пада на памет, или да се измени Резолуција 1244 и стави ад акта Војнотехнички споразум из Куманова чиме би одлука о повратку Војске и полиције била дата у надлежност државној заједници или другим институцијама.