Хлеб поскупео, цене "шарене"

Произвођачи хлеба и пецива од хлебног брашна у већини места у Србији повећали су цене својих производа иако званична одлука о поскупљењу ове основне животне намирнице још није донета. Произвођачи сматрају да је поскупљење хлеба неминовно и условљено је повећањем цена пшенице, помоћних сировина, енергената и трошкова транспорта. Такав закључак постигнут је и на прекјучерашњем састанку министра трговине и услуга Предрага Бубала са представницима млинско-пекарске индустрије и произвођачима јестивог уља. Они су, међутим, мишљења да приликом утврђивања нове цене треба водити рачуна да се не угрози куповна моћ грађана. Надлежни за цену хлеба су се договорили да се састану још једном како би, према саопштењу ресорног министарства, у одлуци о поскупљењу учествовали и представници великих трговинских ланаца.

Председник Уније приватних пекара Србије Зоран Пралица рекао је Танјугу да у малим приватним пекарама векна хлеба "сава" од 500 грама, која је до пре десетак дана коштала 27 динара, сада у зависности од региона, квалитета хлеба и трошкова произвођача, стаје од 30 до 35 динара. Пралица је додао да мале приватне пекаре снабдевају хлебом 65 одсто тржишта Србије.

Малопродајна цена векне "сава", коју производе "Клас" и Београдска пекарска индустрија, износи 26 динара, црни хлеб "авала" кошта 30 динара, "београдски хлеб" од једног килограма 90 динара, а "бакин хлеб" од килограм и по стаје 120 динара. Те пекаре углавном снабдевају тржиште у престоници, а цене хлеба тих произвођача нису мењане од 7. септембра прошле године.

У војвођанским продавницама цена хлеба је у последњих двадесетак дана "шаролика" и креће се од 25 до 35 динара за стандардну векну од пола килограма. "Шаренило цена за сада не можемо да објаснимо, али је сигурно да у читавој причи о поскупљењу хлеба највеће притиске, са свих страна, трпе пекари", рекао је Танјугу председник Уније приватних пекара Војводине Душан Шимуновић. Млинови синхронизовано и једном недељно подижу цену брашна, тако да оно сада кошта 21 динар и кад се томе додају ПДВ, трошкови транспорта и истовара, укупан износ достигне 25 динара по килограму, истакао је он, и подсетио да је пре месец дана брашно плаћало између 15 и 16 динара. Шимуновић је напоменуо да бивше велике друштвене пекаре, које су готово све приватизоване, продају хлеб по цени од 30 до 32 динара јер се њима, како је рекао, брашно продаје по нижој цени.

Хлеб је поскупео и у Зрењанину па векна белог хлеба од 500 грама кошта уместо досадашњих 23 динара, 32 динара, речено је Танјугу у Удружењу приватних предузетника. У средњобанатском региону хлеб по старој цени пече се још једино у зрењанинском "Житопродукту".

Директор нишког предузећа "Житопек" Томислав Јовановић оценио је да је "трговцима довољно 20 одсто рабата на садашњу малопродајну цену белог хлеба од 30 динара". "Рабат од 30 одсто је висок, јер направите сами калкулацију, девет динара трговини, плус порез, плус превоз два пута дневно, а онда и повраћај непродатих векни, где је ту произвођачка цена", казао је Јовановић. "′Житопек′ свој хлеб испоручује трговинама обрачунавајући произвођачку цену белог хлеба од 23,15 и порезом на додату вредност од осам одсто, док црни хлеб фактурише са порезом на износ од 22 динара (малопродајна цена износи 25 динара)", навео је Јовановић.

Препорука ресорног министарства је да цена хлеба не прелази 30 динара и она, што се нас тиче не прелази", напоменуо је Јовановић. "Житопек" је повећао цену хлеба од 1. августа са 25 на 30 динара и то је цена до наредне жетве, додао је Јовановић. Пециво тог произвођача скупље је од прекјуче у просеку за 14 одсто.

Председник Уније пекара нишког региона Братислав Вукадиновић најавио је да ће хлеб код приватника поскупети од 1. септембра на 30 динара. "Садашња цена белог хлеба је шарена и креће се од 20 до 28 динара", казао је Вукадиновић, док се црни хлеб продаје од 20 до 24 динара. Пециво је код приватника, такође, од јуче скупље за 15 одсто, рекао је он.

Векна хлеба од пола килограма у продавницама ужичког пекарског предузећа "Сретен Гудурић" од понедељка кошта 30 динара, што је за седам динара више у односу на досадашњу цену, потврдио је Танјугу директор Миливоје Јараковић.То предузеће хлебом и пецивом снабдева осам градова ужичког региона.

У Новом Пазару се хлеб продаје по новим, вишим цена од 11. августа и оне су, када је реч о најпродаванијим врстама, уједначене - векна белог хлеба од 500 грама, као и ражаног која је са 25 повећана на 30 динара, а полубелог исте тежине са 20 на 25 динара. Према речима директора пекаре "Полет" Незира Билаловића, та пекара није мењала цене већ шест година.

Векна белог хлеба "сава" се у Чачку од понедељка продаје за две цене, једна је 15 динара, а друга 30 динара. Унија пекара, која окупља највише произвођача хлеба у општини, за векну је одредила цену од 30 динара, правдајући такву одлуку поскупљењем пшенице и брашна. Цена те врсте хлеба, коју производи и продаје доскорашња друштвена пекара "Исхрана", остала је на 14,99 динара. Представници уније кажу да су, засад, задржали стару цену, јер не могу да донесу одлуку о поскупљењу пошто се "нови власник налази на годишњем одмору".

Пекара "Клас" у Лозници још није променила цене хлеба очекујући да се о могућем поскупљењу договоре надлежно министарство и Унија пекара Србије, речено је Танјугу у тој пекари која је сада у већинском приватном власништву. Векна хлеба од брашна типа 500, чија је тежина пола килограма, продаје се по цени од 25 динара, док "народни хлеб" исте тежине од брашна типа 850 стаје 18 динара, прецизирали су у лозничкој пекари "Клас".

Највеће крагујевачко млинско-пекарско предузеће "Житопродукт", које шест година није мењало цену хлеба, поштоваће предлог ресорног министарства и, засад, неће повећавати цену те животне намирнице. Директор Живорад Нешић је Танјугу рекао да ће нову цену хлеба предложити на наредном састанку са министром Бубалом који би, како се очекује, требало да буде одржан за месец дана. Бели хлеб тог произвођача сада се продаје за 20 динара, полубели за 18, а црни, који се ретко где може наћи, за 13 динара.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Одлука о струји 30. августа

Друго поскупљење струје у овој години грађани Србије могу очекивати од 1. септембра за када је најављено увођење новог тарифног система. Колико ће поскупети струја расправљаће Влада Србије на седници од 30. августа, најавио је Александар Поповић, министар рударства и енергетике.

Он је агенцији Бета рекао да технички није могуће да предлог о просечном повећању цене електричне енергије за 4,6 одсто буде пред владом 23. августа, јер је потребно да претходно о њему мишљење дају министарства рударства и енергетике, финансија и трговине и услуга.

Према предлогу Агенције за енергетику, који је прихватио Управни одбор Електропривреде Србије, електрична енергија у Србији требало би за десетак дана да поскупи за 1,9 одсто, а за привреду више од пет одсто.

Ако је још неизвесно у ком ће тачно проценту поскупети струја, зна се колико грађани морају да плате обрачунску снагу по важећем тарифном систему. У Агенцији за енергетику истичу да за потрошаче из категорије широка потрошња (у оквиру које су и домаћинства) постоје два ценовника, тако да потрошачи бирају начин на који ће им се обрачунавати утрошена електрична енергија. За домаћинства која имају уграђене аутоматске осигураче обрачунска снага се одређује на основу тога колико струје осигурач може да пропусти. Рачун ових потрошача се састоји из фиксног дела (плаћа се од 188,53 дин), наплате снаге у износу од 87,29 динара по киловату обрачунске снаге и наплате утрошене енергије по ценама од 0,79 дин за сваки утрошени киловат-час током ноћи у зеленој зони до 8,97 дин за сваки утрошени киловат-час током дана у црвеној зони.

- Потрошачима који немају уграђене аутоматске осигураче се не наплаћује обрачунска снага. Ови потрошачи сваког месеца плаћају фиксни део од 188,53 динара, а утрошену енергију по ценама које су за 20 одсто више него за потрошаче који имају уграђене аутоматске осигураче и износе од 0,95 динара за сваки утрошени киловат-час током ноћи у зеленој зони до 10,76 динара за сваки утрошени киловат-час током дана у црвеној зони - објашњавају у Агенцији за енергетику.

У новом тарифном систему, који ће почети да се примењује од 1. септембра ове године, за потрошаче из категорије широка потрошња постоји јединствен ценовник, који ће плаћати накнаду за мерно место у једнаком месечном износу током године. Њима ће се, такође, наплаћивати обрачунска снага која је одређена одобрењем за прикључење потрошача на систем и утрошена енергија у вишој и нижој тарифи распоређена по зонама потрошње.

Д. Спаловић