Hleb poskupeo, cene "šarene"

Proizvođači hleba i peciva od hlebnog brašna u većini mesta u Srbiji povećali su cene svojih proizvoda iako zvanična odluka o poskupljenju ove osnovne životne namirnice još nije doneta. Proizvođači smatraju da je poskupljenje hleba neminovno i uslovljeno je povećanjem cena pšenice, pomoćnih sirovina, energenata i troškova transporta. Takav zaključak postignut je i na prekjučerašnjem sastanku ministra trgovine i usluga Predraga Bubala sa predstavnicima mlinsko-pekarske industrije i proizvođačima jestivog ulja. Oni su, međutim, mišljenja da prilikom utvrđivanja nove cene treba voditi računa da se ne ugrozi kupovna moć građana. Nadležni za cenu hleba su se dogovorili da se sastanu još jednom kako bi, prema saopštenju resornog ministarstva, u odluci o poskupljenju učestvovali i predstavnici velikih trgovinskih lanaca.

Predsednik Unije privatnih pekara Srbije Zoran Pralica rekao je Tanjugu da u malim privatnim pekarama vekna hleba "sava" od 500 grama, koja je do pre desetak dana koštala 27 dinara, sada u zavisnosti od regiona, kvaliteta hleba i troškova proizvođača, staje od 30 do 35 dinara. Pralica je dodao da male privatne pekare snabdevaju hlebom 65 odsto tržišta Srbije.

Maloprodajna cena vekne "sava", koju proizvode "Klas" i Beogradska pekarska industrija, iznosi 26 dinara, crni hleb "avala" košta 30 dinara, "beogradski hleb" od jednog kilograma 90 dinara, a "bakin hleb" od kilogram i po staje 120 dinara. Te pekare uglavnom snabdevaju tržište u prestonici, a cene hleba tih proizvođača nisu menjane od 7. septembra prošle godine.

U vojvođanskim prodavnicama cena hleba je u poslednjih dvadesetak dana "šarolika" i kreće se od 25 do 35 dinara za standardnu veknu od pola kilograma. "Šarenilo cena za sada ne možemo da objasnimo, ali je sigurno da u čitavoj priči o poskupljenju hleba najveće pritiske, sa svih strana, trpe pekari", rekao je Tanjugu predsednik Unije privatnih pekara Vojvodine Dušan Šimunović. Mlinovi sinhronizovano i jednom nedeljno podižu cenu brašna, tako da ono sada košta 21 dinar i kad se tome dodaju PDV, troškovi transporta i istovara, ukupan iznos dostigne 25 dinara po kilogramu, istakao je on, i podsetio da je pre mesec dana brašno plaćalo između 15 i 16 dinara. Šimunović je napomenuo da bivše velike društvene pekare, koje su gotovo sve privatizovane, prodaju hleb po ceni od 30 do 32 dinara jer se njima, kako je rekao, brašno prodaje po nižoj ceni.

Hleb je poskupeo i u Zrenjaninu pa vekna belog hleba od 500 grama košta umesto dosadašnjih 23 dinara, 32 dinara, rečeno je Tanjugu u Udruženju privatnih preduzetnika. U srednjobanatskom regionu hleb po staroj ceni peče se još jedino u zrenjaninskom "Žitoproduktu".

Direktor niškog preduzeća "Žitopek" Tomislav Jovanović ocenio je da je "trgovcima dovoljno 20 odsto rabata na sadašnju maloprodajnu cenu belog hleba od 30 dinara". "Rabat od 30 odsto je visok, jer napravite sami kalkulaciju, devet dinara trgovini, plus porez, plus prevoz dva puta dnevno, a onda i povraćaj neprodatih vekni, gde je tu proizvođačka cena", kazao je Jovanović. "′Žitopek′ svoj hleb isporučuje trgovinama obračunavajući proizvođačku cenu belog hleba od 23,15 i porezom na dodatu vrednost od osam odsto, dok crni hleb fakturiše sa porezom na iznos od 22 dinara (maloprodajna cena iznosi 25 dinara)", naveo je Jovanović.

Preporuka resornog ministarstva je da cena hleba ne prelazi 30 dinara i ona, što se nas tiče ne prelazi", napomenuo je Jovanović. "Žitopek" je povećao cenu hleba od 1. avgusta sa 25 na 30 dinara i to je cena do naredne žetve, dodao je Jovanović. Pecivo tog proizvođača skuplje je od prekjuče u proseku za 14 odsto.

Predsednik Unije pekara niškog regiona Bratislav Vukadinović najavio je da će hleb kod privatnika poskupeti od 1. septembra na 30 dinara. "Sadašnja cena belog hleba je šarena i kreće se od 20 do 28 dinara", kazao je Vukadinović, dok se crni hleb prodaje od 20 do 24 dinara. Pecivo je kod privatnika, takođe, od juče skuplje za 15 odsto, rekao je on.

Vekna hleba od pola kilograma u prodavnicama užičkog pekarskog preduzeća "Sreten Gudurić" od ponedeljka košta 30 dinara, što je za sedam dinara više u odnosu na dosadašnju cenu, potvrdio je Tanjugu direktor Milivoje Jaraković.To preduzeće hlebom i pecivom snabdeva osam gradova užičkog regiona.

U Novom Pazaru se hleb prodaje po novim, višim cena od 11. avgusta i one su, kada je reč o najprodavanijim vrstama, ujednačene - vekna belog hleba od 500 grama, kao i ražanog koja je sa 25 povećana na 30 dinara, a polubelog iste težine sa 20 na 25 dinara. Prema rečima direktora pekare "Polet" Nezira Bilalovića, ta pekara nije menjala cene već šest godina.

Vekna belog hleba "sava" se u Čačku od ponedeljka prodaje za dve cene, jedna je 15 dinara, a druga 30 dinara. Unija pekara, koja okuplja najviše proizvođača hleba u opštini, za veknu je odredila cenu od 30 dinara, pravdajući takvu odluku poskupljenjem pšenice i brašna. Cena te vrste hleba, koju proizvodi i prodaje doskorašnja društvena pekara "Ishrana", ostala je na 14,99 dinara. Predstavnici unije kažu da su, zasad, zadržali staru cenu, jer ne mogu da donesu odluku o poskupljenju pošto se "novi vlasnik nalazi na godišnjem odmoru".

Pekara "Klas" u Loznici još nije promenila cene hleba očekujući da se o mogućem poskupljenju dogovore nadležno ministarstvo i Unija pekara Srbije, rečeno je Tanjugu u toj pekari koja je sada u većinskom privatnom vlasništvu. Vekna hleba od brašna tipa 500, čija je težina pola kilograma, prodaje se po ceni od 25 dinara, dok "narodni hleb" iste težine od brašna tipa 850 staje 18 dinara, precizirali su u lozničkoj pekari "Klas".

Najveće kragujevačko mlinsko-pekarsko preduzeće "Žitoprodukt", koje šest godina nije menjalo cenu hleba, poštovaće predlog resornog ministarstva i, zasad, neće povećavati cenu te životne namirnice. Direktor Živorad Nešić je Tanjugu rekao da će novu cenu hleba predložiti na narednom sastanku sa ministrom Bubalom koji bi, kako se očekuje, trebalo da bude održan za mesec dana. Beli hleb tog proizvođača sada se prodaje za 20 dinara, polubeli za 18, a crni, koji se retko gde može naći, za 13 dinara.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Odluka o struji 30. avgusta

Drugo poskupljenje struje u ovoj godini građani Srbije mogu očekivati od 1. septembra za kada je najavljeno uvođenje novog tarifnog sistema. Koliko će poskupeti struja raspravljaće Vlada Srbije na sednici od 30. avgusta, najavio je Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike.

On je agenciji Beta rekao da tehnički nije moguće da predlog o prosečnom povećanju cene električne energije za 4,6 odsto bude pred vladom 23. avgusta, jer je potrebno da prethodno o njemu mišljenje daju ministarstva rudarstva i energetike, finansija i trgovine i usluga.

Prema predlogu Agencije za energetiku, koji je prihvatio Upravni odbor Elektroprivrede Srbije, električna energija u Srbiji trebalo bi za desetak dana da poskupi za 1,9 odsto, a za privredu više od pet odsto.

Ako je još neizvesno u kom će tačno procentu poskupeti struja, zna se koliko građani moraju da plate obračunsku snagu po važećem tarifnom sistemu. U Agenciji za energetiku ističu da za potrošače iz kategorije široka potrošnja (u okviru koje su i domaćinstva) postoje dva cenovnika, tako da potrošači biraju način na koji će im se obračunavati utrošena električna energija. Za domaćinstva koja imaju ugrađene automatske osigurače obračunska snaga se određuje na osnovu toga koliko struje osigurač može da propusti. Račun ovih potrošača se sastoji iz fiksnog dela (plaća se od 188,53 din), naplate snage u iznosu od 87,29 dinara po kilovatu obračunske snage i naplate utrošene energije po cenama od 0,79 din za svaki utrošeni kilovat-čas tokom noći u zelenoj zoni do 8,97 din za svaki utrošeni kilovat-čas tokom dana u crvenoj zoni.

- Potrošačima koji nemaju ugrađene automatske osigurače se ne naplaćuje obračunska snaga. Ovi potrošači svakog meseca plaćaju fiksni deo od 188,53 dinara, a utrošenu energiju po cenama koje su za 20 odsto više nego za potrošače koji imaju ugrađene automatske osigurače i iznose od 0,95 dinara za svaki utrošeni kilovat-čas tokom noći u zelenoj zoni do 10,76 dinara za svaki utrošeni kilovat-čas tokom dana u crvenoj zoni - objašnjavaju u Agenciji za energetiku.

U novom tarifnom sistemu, koji će početi da se primenjuje od 1. septembra ove godine, za potrošače iz kategorije široka potrošnja postoji jedinstven cenovnik, koji će plaćati naknadu za merno mesto u jednakom mesečnom iznosu tokom godine. Njima će se, takođe, naplaćivati obračunska snaga koja je određena odobrenjem za priključenje potrošača na sistem i utrošena energija u višoj i nižoj tarifi raspoređena po zonama potrošnje.

D. Spalović