Лето папрено скупе нафте

Бежанија пола милиона Ирачана из Мосула и смртоносне туче на пресахлим бензинским пумпама у Триполију ове седмице нису дотакле учеснике редовног полугодишњег самита 12 водећих глобалних извозника нафте јуче у Бечу.

„ОПЕК се договорио да у другој половини 2014. године задржи садашњу квоту заједничке производње нафте од 30 милиона барела дневно”, саопштила је Дијезани Алисон-Мадуеке, министарка за нафту Нигерије, иначе несуђени нови генерални секретар картела који испоручује трећину црног злата глобалном тржишту.

„Глобално тржиште нафте је стабилно и уравнотежено, цене су прихватљиве за произвођаче и за потрошаче ”, оценио је Али ел Наими, утицајни министар енергетике Саудијске Арабије.

Поред Саудијске Арабије – иначе водећег светског извозника који тренутно испоручује нешто изнад 10 милиона барела дневно – и остали чланови ОПЕК-а више су него задовољни трендом раста цене црног злата у последњих шест месеци. Растућа тражња водећих потрошача (САД, Кине и Јапана), али и неочекивани мозаик нових геополитичких изазова утицали су да цена нафте од прошлог децембра порасте 10 одсто, са тенденцијом даљих скокова, упозоравају у лондонском Ситију.

Глобалне берзе енергената отуда јуче нису делиле најављену опуштеност ОПЕК-а.

Са једне стране, учестале хаварије на нафтоводима у на Блиском истоку и плима штрајкова и сукоба на афричким налазиштима (од Либије до Нигерије) одузимају глобалном тржишту око три милиона барела дневно (3,5 одсто глобалне тражње). Истовремено, светски трговци нафте знају да је Међународна агенција за енергију (ИЕА) још крајем прошле године проценила да ће – поред 30 милиона барела које ОПЕК већ пумпа – глобалном тржишту ове јесени бити потребно још око 800.000 барела дневно да подмири тражњу. Колико прошлог месеца, ИЕА је упозорила да је цена нафте „повишена” и да би ОПЕК требало да размотри „знатно повећање” производње.

У неизвесности у вези са одлуком ОПЕК-а, барел лаке тексаске нафте са датумом испоруке у јулу поскупео је на 104,39 долара. Барел северноатлантског „брента” са истим датумом испоруке истовремено је поскупео на 109,61 долар, то јест стајао је девет центи више него на крају пословања дан раније.

„Уколико насиље у Ираку ескалира, преговори о украјинској енергетској кризи се одуже, а Либија ускоро не нађе начина да обнови производњу још око милион барела, цена барела могла би врло брзо да достигне 120 америчких долара”, упозорили су јуче аналитичари Барклејз банке у Лондону.

ОПЕК је уочи сезоне годишњих одмора на северној хемисфери ипак одлучио да занемари значај наглог продора Ал Каидиних јуришника на други по величини град у Ираку и ескалацију оружаног насиља у Либији и задржи исту квоту производње – као и пре избијања ових сукоба.

Иза сцене, ОПЕК је више него свестан да је текући мањак ултраквалитетне либијске нафте на светском тржишту (пре арапског пролећа 2011. џамахирија је извозила 1,6 милиона барела, данас десет пута мање) прилично тешко надокнадити. Због тог мањка, ОПЕК је у мају једва досегао сопствену квоту од 30 милиона барела, и то углавном зато што су Ангола и Ирак додатно појачали производњу, преноси Ројтерс.

Да ли ће Саудијска Арабија, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати дискретно почети да пумпају више нафте него што су њихове званичне квоте и за колико – дилема је која такође подстиче текући тренд раста цене нафте. Посебно ако се зна да Саудијска Арабија – са далеко највећим резервним капацитетима експлоатације – данас на домаћем тржишту конзумира 11 одсто више него 2011. године. ОПЕК, истовремено, будно прати ток преговора Ирана са Западом о нуклеарном програму: укидање санкција Техерану значајно би утицало на бољу снабдевеност светског тржишта тамошњом нафтом, али је разрешење те геополитичке загонетке тренутно још неизвесно.

Амерички бум налазишта нафте из уљаних шкриљаца, која је сличног, високог квалитета као либијско црно злато, унеколико ублажава зебњу у вези са јесењом снабдевеношћу тржишта.

У међувремену, зависност глобалног тржишта од прилика на терену ровитих снабдевача на Блиском Истоку и у Африци не смањује се и истовремено папрено диже цену црног злата из Каспијског језера, посебно лаке нафте из Азербејџана.