Ћутање по наређењу

Два дана после расистичког испада у саксонском градићу Мигелну, на истоку земље - разјарена руља посетилаца пивског вашара, немачки држављани, приредила је "лов на малене, прљаве странце", прогонећи и батинајући осам радника из Индије - у Немачкој је отворено ново поглавље расправе о узроцима "евидентног раста нетрпељивости према странцима".
Јавни радници, и политичари свих странака, осим неонацистичке НПД, пожурили су да искажу солидарност са жртвама, и са свим странцима који живе и раде у тој земљи. Апеловали су на грађанство да преиспита свој став према "суграђанима из иностранства".
Критичари, ипак, тврде да је већина оратора "промашили тему".

Преовладале су констатације да је реч о "источном" проблему. Тако је председник Комисије Бундестага за унутрашња питања Себастијан Едати, узгред, декларисани хуманиста, истакао да су особе тамне пути изложене већем ризику на истоку него на западу "што показује да није реч о свенемачком проблему". Реаговао је и потпредседник Бундестага Волфганг Тирзе. Упозорио је "Исток" да би расизам могао негативно да се одрази на прилив страних радника на савезној територији: "Њихово присуство неопходно је зарад нашег (немачког) бољитка".

Рашчлањивање "источног" и "западног" расизма, са нагласком да је онај први део наслеђа бившег просовјетског режима, последица лоше политике тадашњег грађанског образовања, међутим, указало је и на промашаје актуелних власти у решавању проблема ксенофобије и расизма.

"После уједињења две Немачке, влада у Бону, касније у Берлину, не само да није спречила стварање две класне регије, сиромашних источњака и богатих западњака, рестриктивном социјалном политиком подстакла је раст расистичког расположења на целокупној територији", тврди немачки социолог и стручњак за расизам Андреас Клернер. Као доказ Клернер наводи да је већина расистичких испада дело починилаца без социјалне перспективе: "Специфична демонстрација гнева не може се поистоветити са циљем остварења екстремно десних оријентација... Али они су добродошли као војска организованој екстремној десници."

Све озбиљне анализе проблема расизма, објављене последњих година у Немачкој, указују да гнев социјално обесправљених, који своје незадовољство "топе" у расној мржњи, иде наруку остварењу циљева екстремне деснице - стварању етнички хомогене државе "очишћене од расно неподобних, страних елемената".

Међусобна повезаност екстремно десних стремљења и револта десно настројене уличне руље, наравно, није сасвим спонтана. У безбедносно-политичким студијама се указује да у свакој "кризној" регији постоје ћелије екстремне деснице. У окружењу Мигелна, попришту расистичког прогона Индијаца, дејствује неонацистички "Штурм 34". У прошлих десетак месеци, у тој регији је забележено чак шест "озбиљних инцидената". Намеће се закључак, ко је био иницијатор.

Приликом јучерашње посете Мигелну, покрајински премијер Саксоније Георг Милбрат изразио је наду да ће надлежни брзо и ефикасно истражити случај расног злостављања. Полиција је, међутим, успела да приведе само две сумњиве особе, од неколико десетина умешаних. После кратког испитивања пуштени су на слободу, услед недостатка доказа о кривици.

Овакво опхођење према починиоцима расистичких изгреда не представља реткост. У неким случајевима, полицији се изричито налаже да тако поступа. То потврђује и недавна истрага против Ханса Кристофа Гломбице, заменика шефа полицијске дирекције у граду Десауу. Стављено му је на терет да је покушао да одврати "исувише амбициозне" службенике од истраге против припадника екстремне деснице, умешаних у кажњиве радње: "... Не мора све да се види, извештаји могу и лаганијим темпом да се пишу", изјавио је да би потом показао како се то ради - куцајући по тастатури са два прста, слово по слово.

"Било је крајње време да се у Немачкој нешто конкретно предузме", приметио је Андреас Клернер, указујући да је од јануара до краја јуна регистрован 5321 инцидент који се ставља на терет екстремној десници и симпатизерима. Међу жртвама испада 324 особе су теже, или тешко повређене.