Марке посвећене коњичком спорту

Пошта Србије емитовала је 28. јуна пригодну поштанску серију од четири марке посвећене коњичком спорту. Иако за ово издање марака не постоји непосредан повод, попут годишњице, значајног догађаја и слично, коњи представљају једну од најомиљенијих тема у филателији, па ће и ово издање наићи на добар пријем и то не само код наших сакупљача.

Међународна коњичка федерација је основана 1921. године и под њеном надлежношћу налази се осам дисциплина коњичког спорта. То су дресура, препонско јахање, војно јахање, вожња запрега, волтежовање (гимнастика на коњу), реининг (каубојска дресура), енђуранс (даљинско јахање), као и јахање за особе са инвалидитетом. Од ових дисциплина три су олимпијске: дресура, препонско и војно јахање. Препонско јахање је најпопуларнија дисциплина коњичког спорта, а прва такмичења одржана су у Паризу 1866. и у Даблину 1868. године. Такмичење у даљинском јахању први пут су одржана у Сједињеним Америчким Државама педесетих година прошлог века.

Према сачуваним подацима 682. године пре нове ере трка двоколица, које вуку четири коња, била је саставни део 25. олимпијских игара у античкој Грчкој. Ово је први забележени податак о коњичком спорту као олимпијској дисциплини. Већ на Другим савременим олимпијским играма, које су одржане у Паризу 1900. године, коњички спорт се појављује као саставни део програма и то само као такмичење у прескакању препона.

Такмичења у коњичком спорту, у препонском, дресурном и војном јахању, која су и данас на програму олимпијских игара, први пут су уведена у Стокхолму. До 1952. године такмичења у коњичком спорту на олимпијадама и међународним такмичењима била су резервисана искључиво за војна лица. Од те године укида се забрана наступања за цивиле и од тада се мушкарци и жене такмиче раме уз раме.

Занимљиво је да наука у потпуности познаје еволуцију коња. Њихови најдаљи преци носе назив Eohipus – први коњи. Тај коњић величине лисице није имао копита, већ по четири прста на предњим ногама и по три на задњим. Обитавао је на подручју данашње Европе и Северне Америке у мочварним пределима. Данашњи коњи имају само један прст – копито, док су му остали прсти закржљали. Изнад копита се налази веома витак чланак помоћу кога се коњ креће правом лакоћом.

Коњ има посебно развијену вилицу. Секутићи су му врло јаки, имају оштру и широку вилицу помоћу којих коњ одгриза ниску траву све до корена. У меком корену зуба налази се кожа која ствара глеђ и служи за одређивање старости коња.

Покретљиве усне имају велику улогу при узимању хране. Горња усна може се издужити као кратка сурла, тако да код коња наилазимо на зачетак тапирове сурле, са којим је коњ сродан. Горњом вилицом коњ чупа лишће и грање са жбуња и дрвећа.

Мотиви на маркама од 20 динара су даљинско јахање и запреге, а на маркама од 40 динара су дресура и препоне.

Уметничку обраду марака урадила је Ана Костић, дипломирани графички дизајнер из Београда, док је стручну сарадњу пружио Предраг Илић, председник Савеза за коњички спорт Србије за олимпијске и ФЕИ дисциплине коњичког спорта.

Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији "Форум" у шалтерским табацима од 20 комада марака. У средњој колони табака су вињете са мотивом прескакања препоне. Тираж је 28.000 комплетних серија. На дан емитовања марака ДП "Југомарка" издала је два пригодна коверта првог дана са жигом поште 11101 Београд.

Б. С.