Кривице се суде помоћу штапа и канапа

Унакрсно испитивање сведока звучи као добра фасада за модеран кривични поступак који је Србија увела новим Закоником, али тек када се дође у судницу и види како то изгледа – јасно је колико се времена губи и како се од суђења прави фарса.

Србија је одустала од своје правне традиције када је усвојила потпуно нов концепт главног претреса. Суђења у Србији сада су некаква мешавина англосаксонског и континенталног кривичног поступка, у којем се нико не сналази добро, ни суд, ни тужиоци, ни адвокати.

Не погодује правној стабилности да се закони сваки час мењају али, показало се, није било добро што је усвојен такав Законик који је знатно закомпликовао и одужио суђења, а уз то је још и пун неуставних одредби.

Годинама су на то указивали др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и председник Удружења правника Србије, и др Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца и председник Удружења тужилаца Србије. Подржали су их у томе многи адвокати, али и представници власти. Међутим, и поред свих упозорења и детаљних стручних анализа, уз јасно предочавање будућих негативних ефеката нових законских одредби, ЗКП је ипак био усвојен и најпре је почео да се примењује на кривична дела организованог криминала и ратне злочине, а од 1. октобра прошле године ступио је на снагу и за сва друга кривична дела.

– Садашње Министарство правде заправо је само наследило већ усвојени Законик. Када је формирало радну групу за измену ЗКП-а, процењено је да не би било адекватно у ходу мењати закон који се већ примењује. Сигуран сам да ће бити неопходне велике промене. Никада у нашој стручној јавности није постојао тако једнодушан негативан став у односу на неки конкретан закон – каже др Милан Шкулић.

Комисија која ће предложити крупне измене ЗКП-а биће формирана тек на јесен, али већ сада постоје детаљне анализе, које су доставили и судије и тужиоци и адвокати. Поднето је више иницијатива за оцену уставности читавог низа одредаба ЗКП-а, па постоји опасност да падну у воду сви докази који су прибављени на неуставан начин.

За сада је извесно само да се од тужилачке истраге неће одустати, иако и даље нема довољно тужилаца, али би многи детаљи у том моделу истраге могли да буду промењени. Најкрупније измене очекују се у концепту главног претреса и оне би требало да врате суду његову основу улогу – да утврђује истину.

– У образложењу предлога закона који иде у Народну скупштину, рутински се напише да примена новог закона не захтева додатна финансијска средства. То је у овом случају ноторна неистина. Лично верујем у способност наших јавних тужилаца, али нисам сигуран да су само њихова добра воља, правничко знање и енергија довољни. Одговорно тврдим да низ изузетно лоших решења новог Законика веома компликује и компромитује његову садашњу и будућу примену. У пракси се већ појавио и велики број правних празнина које се решавају методом штапа и канапа, а то никако не може да обезбеди правну сигурност – каже професор Шкулић.

Више пута је указивао да утврђивање истине на суду не сме бити препуштено доказном двобоју оптужбе и одбране, у којем ће победити онај ко је био убедљивији. Већ сада је јасно да је на тужилаштву огроман терет, а да је улога суда потпуно потиснута, као да се потпуно губи из вида да суд доноси коначну одлуку – пресуду о кривици и казни.

Опасности оваквог кривичног поступка не крију се, дакле, само у детаљима и појединим одредбама, већ у његовој основној поставци. Наш саговорник објашњава где је дошло до грешке у постављању темеља, због које се сада љуља цела зграда.

– Основна мана новог ЗКП-а је што његови творци нису схватили да систем судске истраге није могуће пресликати на нови концепт тужилачке истраге, јер нису исто судија и јавни тужилац. Докази из истраге сада више нису судски докази, већ докази јавног тужиоца, који је само странка у поступку пред судом. Наш поступак није „амерички” кривични поступак, јер је он из САД преузео само неке формално-козметичке елементе, као што је унакрсно испитивање сведока на главном претресу. Оваква могућност коришћења несудских доказа, односно исказа датих јавном тужиоцу, или чак полицији, на главном претресу, уместо да се сведоци пред судом непосредно испитају, потпуно је незамислива у САД, као и у већини демократских типова кривичних поступака – објашњава др Шкулић.

Када се сетимо како је раније изгледало испитивање сведока, када су питања постављали прво чланови судског већа, па тужилац, па одбрана и окривљени, схватићемо колико је новотарија у виду унакрсног испитивања потпуно непотребна. Питамо професора шта мисли о томе:

– Тај систем одлично функционише у САД, али је то код нас углавном обична фасада. У САД порота нема представу о исказу сведока пре него што се он појави пред њима на суђењу. Код нас судија може да поставља питања током основног или унакрсног испитивања и да тиме потпуно поремети концепцију и поенту коју су имали тужилац или бранилац – објашњава др Шкулић.

Александра Петровић