Полицијска истрага врха полиције

Формирањем радне групе, МУП Србије јуче је званично започео истрагу чији је циљ разјашњење оптужби на рачун Родољуба Миловића, начелника Управе криминалистичке полиције (УКП). Тиме би требало да се потврде или оповргну оптужбе Дарка Шарића да је Миловић „генерал Папаја који је узео 7,4 милиона евра”.

Сам Миловић, али ни његов непосредни претпостављени Милорад Вељовић, директор полиције, није се ни јуче оглашавао, поводом изречених оптужби које у великој мери бацају сенку на рад челног човека криминалистичке полиције.

Ваља подсетити и на чињеницу да оптужени има законско право да се брани како год хоће, па чак и да лаже. Али, сваку оптужбу би ваљало проверити како би се утврдило да ли је Миловић имао блиске везе са оптуженим нарко-босом или је честит полицајац.

Чија је тврдња тачна – да ли полицајца, који у јавности слови за непоткупљивог професионалца и преданог борца против организованог криминала, или првооптуженог за прање новца и шверц скоро шест тона кокаина?

Одговори на та питања очекују се од новоформиране радне групе. У овом моменту није познато ко ће утврђивати да ли су оптужбе против Миловића тачне или лажне, нити како ће та група радити.

Момир Стојановић, председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности и посланик Српске напредне странке (СНС), доводи у питање одлуку да се истрага целог случаја повери МУП-у и каже да би било боље да се тиме бави независна комисија.

Он за „Политику” каже да не жели да се меша у рад тужилаштва, али да би ипак било корисније да је то тело наложило Безбедносно-информативној агенцији (БИА), као другој институцији, да испита цео случај.

„Реч је о сумњама упереним према начелнику УКП-а, особи која је директно задужена да спроводи закон и што, ако МУП води истрагу, отвара могућност манипулације и бојазни да се случај не истражи”, рекао је Стојановић.

Он мисли да би можда боље било да истрагу води одређени мешовити тим са БИА на челу, јер овако начелника УКП-а треба да истражују људи којима је он надређен.

„Самим тим се отвара могућност да, уколико су у најгорем случају оптужбе тачне, начелник УКП-а може истрагу да усмерава у којем год правцу жели, да прети потчињенима, да заташка одређене чињенице. Мало је чудна одлука тужилаштва, која ми се чини лишена реалности, бирократски се приступа целој ствари”, сматра Стојановић.

Шарић је, подсетимо, изјавио да се иза надимка „генерал Папаја”, који је помињао на суђењима, крије заправо Родољуб Миловић, начелник Управе криминалистичке полиције.

Шарић је говорио да „генерал Папаја” против њега води медијски линч, да му монтира све оптужбе, да је моћан и има велики утицај на медије и да га држава чува јер је уплатио 7,4 милиона евра, које му је он дао. Иза тог новца, рекао је Шарић, стоји нови карактер Манго, наводно Миловићев најбољи пријатељ.

Он није прецизирао о коме је реч, наводећи само да је он заштићени сведок који је куповао машине од новца из отмица. Претпоставља се да је Шарић мислио на Љубишу Буху Чумета.

Шарић том приликом није, бар у судници, пружио никакав доказ за своју тврдњу, већ је надлежне упутио на извештај БИА о састанку одражаном 2010. године на Златибору. Тада је, према његовим речима, врх српске полиције и Специјалног тужилаштва направио договор са Драганом Фрицом, Шарићевим пријатељем, убијеним убрзо после тог састанка.

Формирање радне групе могло је да се претпостави после прекјучерашње изјаве Небојше Стефановића, министра унутрашњих послова, који је казао „да полиција и надлежни органи предузимају одређене мере”.

И док се у владајућим круговима чују дисонантни гласови о томе ко треба да спроведе истрагу о Шарићевим оптужбама, у јавности се већ воде расправе колико и да ли треба веровати речима оптуженог за прање новца и шверц 5,7 тона кокаина из Јужне Америке?

Саговорници „Политике” сложни су у ставу да је реч о „тешким” оптужбама на рачун човека који је на једној од најодговорнијих функција у полиција и да због тога, чак и тврдње оптуженог нарко-боса, морају да се испитају. 

Момир Стојановић каже да, са друге стране, постоји реална могућност да Шарић не пласира сам те информације, већ да су оне последица неких разрачунавања унутар МУП-а.

Криминолог Златко Николић, виши научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања, оценио је јуче да Шарићеве оптужбе треба примити са дозом опреза, али и да их што пре треба истражити. 

„Не можемо једног генерала полиције тог ранга да држимо заробљеним због изјаве једног криминалца. У најкраћем року би морало да се истражи да ли је Миловић заиста корумпиран и да ли је на Шарићевом платном списку, јер се налази на једној од најодговорнијих функција у МУП-у. Такође, Шарић би морао да пружи доказе за своје тврдње”, сматра Николић.

Николић, такође, није искључио могућност да Шарић, објављивањем имена човека који му је можда највише наудио, открије неког другог. Он наводи да, како каже, криминалац Шарићевог калибра не би открио особе које се налазе на његовом платну списку уколико можда не жели да заштити неког другог.

Криминолог ипак сматра да оптужени за шверц скоро шест тона кокаина сигурно има добре и јаке везе с полицијским врхом јер, према његовом мишљењу, не би могао да буде то што јесте да није на платном списку имао људе из полицијских кругова и извршне власти.

„Организовани криминалци не постоје без спреге с влашћу. Специјално тужилаштво за организовани криминал је неспособно, јер је допустило Шарићу да води игру и да месец дана замајава и тужилаштво и јавност са ’генералом Папајом’”, тврди Николић.