Државна брука

У Русији смо се провукли без „црвеног картона”, иако смо могли да га добијемо, изјавио је јуче министар трговине и телекомуникација Србије Расим Љајић, непосредно по доласку са разговора с руском страном с којом је у Москви разјашњен проблем наводно неисправног меса намењеног извозу на то тржиште.

То би, у најкраћем, могла бити поука и порука после вишедневне афере, коју је изазвао један наш извозник отпремајући камион свињског меса руском купцу у коме се, наводно, налазило препаковано месо из неких европских земаља. Истрага о томе је у току. Надлежни инспектор је суспендован, а спорној фирми је забрањен извоз у Русију.

Министар Љајић, судећи по изјави датој РТС, није могао да сакрије нелагоду због свега што је прекјуче морао да „прогута” у сусрету са руским министром пољопривреде, али је, ваљда у жељи да смири ситуацију, рекао да се „више ради о немарности, да не кажем и глупости једног нашег извозника, него о намери да неког преваримо”.

И ту полако долазимо до кључног питања – зашто нам се опет догодила системска „грешка у корацима” са свим елементима преваре, ма колико министар Љајић релативизовао овај случај са извозом меса.

Због чега?

Простор на овом ступцу био би недовољан да се поброје сви наши гафови у пословним односима са светом, поготово у трговини.

Није ли нам ЕУ пре две године вратила кукуруз са превише афлатоксина. Није ли нас та иста Европа својевремено хватала у превари са извозом шећера. Враћани су нам шлепери воћа лошег квалитета. Испод вишања уваљивали смо готово безвредне џенерике. А са оном стеном у каци са пекмезом ушли смо у све антологије јевтиних трговинских превара. 

О свакодневним подвалама на домаћем терену не треба трошити речи и простор.

Шта то све говори?

Да смо, ипак, склони подвалама и преварама чак и по цену да као држава изгубимо, не само оно мало преосталог угледа код пријатељских држава каква је, без сумње Русија, већ и дугорочне послове од којих можемо деценијама да живимо. Србија је једина европска земља које може да извози свињско месо у Русију. За сада, судећи по количинама, које се мере стотинама тона, једва за сапоуслуге у Москви, али у перспективи то може бити дугорочан бизнис за цео ланац произвођача – од прве њиве до последњег извозника.

Министар Љајић, рече, такође, да овај проблем с извозом меса у Русију није системске природе. Вероватно је имао на уму чињеницу да држава, као систем, није у томе смишљено учествовала, али ако њен чиновник оличен у инспектору учини страшан професионалан прекршај и зажмури пред могућом преваром трговца, ни та држава не може бити аболирана од одговорности за такав пропуст.

Овог пута, како рече министар Љајић, нисмо добили искључујући „црвени”, већ само „жути” опомињући картон, али, уз оштре казне за починиоце, и мало више руменила на образу свих учесника у овом послу, због те бруке и срамоте, најмање је што се може очекивати.