Велики мађионичар

Споменик филмском редитељу Орсону Велсу, рад његове животне сапутнице Оје Кодар, биће данас откривен у Сплиту, испред мултиплекса контроверзног сплитског предузетника Жељка Керума. Тиме ће Сплит постати први град у свету који се на тај начин сећа ове легенде филмске уметности. Споменик ће бити висок 2,3 метра, а за свечано откривање најављен је и вештачки снег. Велс ће бити представљен у својој карактеристичној пози, с пелерином, шеширом и цигаретом у руци, преноси "Јутарњи лист".

Према речима Оје Кодар, Велсу је и била жеља да изгледа као мађионичар, а на питање шта би за епитаф, својевремено је рекао: "Ако би нешто требало написати, онда бих волео да пише: Овде почива велики мађионичар".

Оја Кодар и Велс су се упознали у хотелу "Еспланада" у Загребу 1962. године, у време када је она студирала вајарство, а он снимао Кафкин "Процес". После романсе изгубили су контакт, све до поновног сусрета у Паризу. Од тада су били нераздвојни све до његове смрти, 10. октобра 1985. године.

Велс је рођен 6. маја 1915. године у Кеношу у САД. У свет глуме закорачио је почетком тридесетих година прошлог века, за време боравка у Даблину где је био ангажован као позоришни глумац и режисер. По повратку у Америку 1935. године, све више је радио на радију као наратор, глумац или аутор адаптација књижевна дела за радио. Тако је 30. октобра 1938. године изазвао општу панику вештом и уверљивом адаптацијом романа "Рат светова" о инвазији Марсоваца, чиме је скренуо пажњу на себе. Холивудске продуценте је освојио упорношћу, па филмски првенац, "Грађанин Кејн" режира 1941. године.

Ова драма, за коју је освојио "Оскара" за адаптирани сценарио, у неколико избора Америчког филмског института, па и последњем, проглашена је најбољим филмом свих времена. Иако је режирао велики број филмова, никад није постигао значајнији комерцијални успех, али је зато велику популарност стекао као филмски глумац. Статус филмске звезде утврдио је филмом "Трећи човек" Керола Рида из 1949. године у којем је тумачио лик супериорног криминалца. По Шекспировој трагедији "Отело", 1952. године, снимио је истоимени филм који му је донео "Златну палму" на фестивалу у Кану. Последње дело, филм "Истине и лажи", снимио је 1974, а наредне године је добио награду за животно дело Америчког филмског института.

Крајем седамдесетих, Велс је све мање радио. Време је проводио у бескрајним разговорима са пријатељима, Френком Синатром, Питером Богдановичем, Френсисом Фордом Кополом и Џорџом Лукасом.

У свом холивудском егзилу, Велс је често посећивао СФР Југославију. Крајем шездесетих година, Оја Кодар и Велс снимали су у Далмацији филм "Дубина" са Жаном Моро који није завршен због финансијских проблема.

У филму "Неретва" Вељка Булајића из 1969. године Велс је тумачио лик четничкога сенатора а, према речима Оје Кодар, био је врло упућен у историју и догађаје на Балкану. Хтео је да снима филм о Титу, док је о Дражи Михаиловићу још 1943. године писао негативно.