У Србији 76.000 самохраних очева

Није лако бити отац и балансирати између захтева посла и породице, констатује се у најновијем извештају Беле куће у коме се скреће пажња на чињеницу да седам одсто породица са децом чине самохрани очеви. У овом извештају такође се наглашава да је отац „главни родитељ“ сваком петом детету млађем од пет година чија је мама запослена. Тата је, наиме, тај који се стара о физичкој и менталној добробити детета, без обзира на то да ли је запослен.

Стручњаци Беле куће истичу да се у последњих 25 година удвостручио број очева који остају кући са децом док мама ради, као и да је троструко већи број самохраних очева, од којих већина спада у категорију запослених родитеља.

Очеви данас проводе најмање сат времена више у домаћинским пословима него 1965. године. Подаци говоре да је проценат очева који помажу деци у изради домаћих задатака порастао са 58 одсто, колико је износио 2002. године, на 62 процента, колико је износио 2010. године. Проценат очева који читају својим малишанима порастао је за десет одсто и сада износи 65 одсто, а проценат очева који купају своју децу и пресвлаче им пелене порастао је са 82 на чак 95 одсто.

„Међутим, са порастом броја очева који постају посвећенији породици расте и број оних којима тешко полази са руком да ускладе захтеве породице и посла – подаци говоре да чак 30 одсто очева, односно мајки, нема плаћено породиљско одсуство, односно одсуство ради неге детета“, констатује се у извештају Беле куће.

Подаци изведени из бројних истраживања у нашој земљи говоре да је брига о деци и домаћинству и даље женског пола, а да терет самохраног родитељства носи свега 76.435 очева у нашој земљи, у поређењу са готово 300.000 мајки у Србији.

Анализирајући поделу послова у просечном српском домаћинству, у студији под називом „Родни барометар у Србији: развој и свакодневни живот“, социолог и научна саветница Института за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, истиче да жене проводе два пута више времена од мушкараца у активностима гајења деце, чак 4,3 пута више времена посвећују кућним пословима и 2,7 пута више негују старе, болесне и децу.

Подаци из студије „Коришћење слободног времена у Републици Србији 2010–1011. године“ Републичког завода за статистику сведоче да је највећем броју жена главна активност брига о детету на које оне у просеку потроше два сата и 17 минута дневно. Занимљивост изведена из овог истраживања гласи да се наши мушкарци више баве баштованством и кућним љубимцима (два сата и три минута) него децом – један сат и 33 минута. И док се жене углавном баве чувањем, храњењем, облачењем, подучавањем и игром са дететом, мушкарци се са малишанима углавном – играју. Наиме, њихово родитељство углавном се своди на спорт, хоби и гледање телевизије. Ова студија такође је показала да жене у тзв. неплаћеним пословима у просеку проведу скоро пет сати дневно, а мушкарци – мало више од два сата. Осим тога, жене доносе већину одлука које се тичу (свако)дневног живота породице – оне су те које сваки дан одлучују шта ће деца обући за вртић или за школу, шта ће се кувати и како ће се проводити слободно време.

„Када ми радимо предбрачно саветовалиште и питамо парове како ће се договарати око куповине куће, односно стана и аутомобила, будући супружници обично одговарају да ће заједно доносити такве одлуке. И заиста, у брачном животу партнери најчешће заједно доносе одлуке о „крупним“ стварима. Али, када је у питању организација свакодневног живота, жена је та која држи „диригентску палицу“. Због тога изрека „Када тата није срећан, никог није брига. Али, када је мама несрећна – сви су несрећни“ има пуно психолошко оправдање, јер је жена та која креира атмосферу у дому и то кроз однос са децом и са супругом. Просечан мушкарац ће свим аргументима бранити тезу да је он глава породице, али ће великодушно препустити жени бригу о свим заједничким „стварима“ у породици – као што су деца и домаћинство јер му је тако лакше, истиче Небојша Савић, председник и оснивач Удружења за очување и развој породице „Брак и породица“

Наш саговорник додаје да мушкарци имају иницијативу у решавању крупних ствари – њима је битно где ће породица живети, јер сматрају да су они ти који морају да обезбеде породици адекватан „кров над главом“. Такође, мушкарац је тај који на себе преузима бригу и организацију око сређивања и адаптације животног простора. Ако домаћинство има један аутомобил, мушкарац је тај који одлучује које ће возило бити паркирано у гаражи. Када је у питању куповина четвороточкаша или техничких уређаја, он ће се пре посаветовати са пријатељем него са женом.

Мушкарац ће се са женом договорити око избора одредишта за летовање или зимовање, а остатак свакодневних одлука припадник јачег пола великодушно ће препустити – жени.