Буџетска црна рупа

Председник Фискалног савета, др Владимир Вучковић, јуче је изјавио да се земља Србија дневно задужује седам милиона евра. Ако ускоро ништа не предузмемо и превелике издатке не ускладимо са мршавим  приходима, лако нам се може догодити да већ догодине банкротирамо. Нећемо бити способни да из буџета плаћамо доспеле обавезе не само страним, већ ни домаћим кредиторима.

Колико смо близу том сценарију сведочи и податак који је саопштио бивши гувернер НБС, Дејан Шошкић, рекавши на јуче окончаном Економском форуму у Београду, да ће само ове године за отплату државних дугова отићи чак 39,1 одсто буџета. Србија ће, како се на истом месту чуло, ове године имати и рекордан дефицит у буџету – свих 2,8 милијарди евра или око 300 милијарди динара.

Колико је то пуно пара лако ће посведочити податак да смо за целу ову фискалну годину предвидели минус у каси од 182 милијарде динара. Није двоструко више, али не и много мање.

На све те веома тешке бројке и оцене актуелни министар финансија Лазар Крстић готово мандаринским миром изјављује да ће ребаланс буџета бити крајем лета, када се види колике су биле штете од поплава, колики је њихов утицај на јавне финансије и на шта можемо да рачунамо од међународних донатора. Можда све то тако треба, али нама, опет судећи по оценама људи који знају шта су јавне финансије, гори кућа. И тај пожар не може угасити неки мађионичар са бокалом воде.

Буџетски дефицит биће чак 8,7 одсто од процењеног БДП, који, дај боже, не само због поплава, једва да ће бити око нуле, а лако нам се може догодити да склизне за којих 0,5 процената испод. С тих 8,7 одсто, а можда и више, постајемо неславни рекордери у Европи. Опасно се чак приближавамо и хиперинфлаторној 1993.

Сада, на велику срећу, цене тихују на око 2,2 процента, али ако нам се догоди грчки сценарио, притајени инфлаторни пожар може се лако распламсати до неслућених размера.

За сада, међутим, и поред веома уверљивих и непријатних података, влада не посеже за одлучнијим мерама. Чека се јесен.

Истина, уважени словеначки професор економије Јоже Менцингер, рече јуче на већ споменутом форуму да ни Србија, попут ЕУ, не треба да жури са фискалном консолидацијом. Преведено на обичан језик – не морамо се превише одрицати и штедети, јер то није баш „здраво” за економију, коју једино раст тражње, дакле и трошења може да покрене.

Наша је невоља, међутим, што се ми ни по чему, осим по стопи инфлације, на срећу, не можемо поредити са ЕУ и угледати на њене развојне моделе. Ми се, ако желимо, опстанак морамо у исти час и одрицати и штедети и развијати се. Макар минимално, иначе ће нас све прогутати огромна буџетска црна рупа.