Смењен Владислав Шћепановић
Владислав Шћепановић, вршилац дужности директора Музеја савремене уметности у Београду, одлуком Владе Србије од четвртка, 26. јуна, смењен је, а на његово место именован је Јован Деспотовић, историчар уметности и критичар, иначе некадашњи кустос овог музеја, потврђено је јуче нашем листу у влади.
Шћепановић је поводом ове вести рекао:
– То што се десило управо показује да министар културе Иван Тасовац и државни секретар Дејан Ристић настављају да спроводе репресију над директорима културних институција у Србији. И један и други, као некомпетентни кадрови на кључним функцијама, смењују људе који су радили свој посао добро и који имају подршку колектива за то што раде. То говори о њиховој самовољи, не уклапању у систем и непоштовању изборне воље грађана.
Јован Деспотовић није желео да коментарише своје именовање пошто није видео потврду у „Службеном гласнику” и јер га још увек нико званично о томе није обавестио.
На место в. д. директора МСУ Шћепановић је постављен у јуну 2013. године, након неуспелог конкурса. Подсетимо, због прекидања седнице Управног одбора одржане 23. априла 2013, током које ниједан од три кандидата (Бранислава Димитријевић, Слободан Каштаварац и Владислав Шћепановић) није добио већину гласова и отказивања друге планиране за 7. мај, граница од тридесет дана од дана расписивања конкурса, до када директор мора да буде изабран била је пробијена, после чега је Братислав Петковић, тадашњи министар културе, именовао Шћепановића.
Нови конкурс за избор директора одржан је током јесени прошле године, након доласка министра Тасовца на чело Министарства културе. Шћепановић, Деспотовић и Тамара Миодраговић такмичили су се тада за место директора, да би УО 1. новембра 2013. донео одлуку да Шћепановића предложи за ту позицију, са четири гласа „за” и једним уздржаним.
Запослени у музеју већином гласова изјаснили су се за програм који је предложио Шћепановић (51 од 55 запослених, колико је гласало), док је троје подржало програм Деспотовића. Он је тада, говорећи о својим плановима, рекао да МСУ мора да нађе своје место у оквирима савремене музеолошке праксе која се мења, а да је могуће очекивати да се реконструкција музеја оконча до 2015. Оценио је да би радове требало убрзати путем донација и сарадње са сличним институцијама у свету док би и домаћи пословни сектор требало анимирати да потпомаже не само обнову зграде већ и организацију изложби.
Музеј, иначе, не ради од 2007. године, када је затворен због дотрајалих инсталација и прокишњавања зграде. Прва фаза радова на реконструкцији, адаптацији и доградњи делимично је завршена 2010. године. Сређени су кров, подрумске просторије и измештана је трафо-станица у нови објекат. У наредном периоду требало би да се ради на комплетном уређењу ентеријера, замени инсталација и обнављању фасаде. Од затварања до данас у Легату „Милице Зорић и Родољуба Чолаковића” и Салону музеја одржано је 139 изложби.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


