Спорт, дружење и журка у трку

Док трче, обликују мишиће и ослобађају се стреса, друже се, склапају пословне договоре и заљубљују се. Група младића и девојака који од 2011. делују под именом Београдски тркачки клуб труди се да у ову средину укорени навику која је већ деценијама део свакодневице на Западу. Да трчање постане део живота Београђана.

Поред професионалних тренинга, неколико пута годишње организују и ревијалне трке којима привлаче пажњу јавности. Последња таква тематска журка у покрету одржана је у понедељак увече, под називом „Тропикал ран”. Била је то добродошлица лету, на њихов начин.

Иван Раденковић, главни тренер и суоснивач Београдског тркачког клуба, објашњава да сем ревијалних трка какве организују и сродни клубови у Берлину, Лисабону, Амстердаму и Паризу, део њих професионално тренира и учествује на полумаратонима.

– Све је почело 2009. када се нас десетак истомишљеника повезало посредством сајта trcanje.rs. Окупили смо се и заједно оптрчали око Савског језера. То је постала традиција и уобичајени тренинг. Почели су да нам се придружују и суграђани који никада нису трчали и 2011. постали смо регистровани спортски клуб, чији смо суоснивачи Верољуб Змијанац и ја. До данас смо окупили више од 500 спортиста који су истрчали полумаратон. На траси бодримо једни друге и узајамно се мотивишемо. Људи који заједно истрче тај 21 километар полумаратона остају у дубоким међусобним односима, као да су заједно ишли у школу, на факултет, или прошли неко животно искушење. Готово да нема такмичара који први пролазак кроз циљ полумаратона није крунисао сузама. Није то одушак напору, већ дубоким емоцијама – објашњава Раденковић. Да трчање мобилише све моћи појединца, од стопала до главе, илуструје и то како изгледају први тренинзи. Тркачи стоје у два концентрична круга. Ћаскају са особом наспрам себе и ротирају се по једно место на свака два минута. Ћаскање се наставља и у току првих километара трчања. Ко има среће да трчи раме уз раме са говорљивом, а интересантном особом, готово да и не осети напор.

– Док трчимо, причамо о свему и свачему, али када се нађемо мимо стазе, у кафићу, тема је искључиво трчање. Друга цака којом јачамо међусобне везе је да кад негде путујемо свако из шешира извуче име члана клуба коме је дужан да до повратка кући приређује лепа изненађења – објашњава Раденковић, додајући да је уз пријатељство и љубав свако прегнуће лакше.

Запошљавање и заљубљивање

Да трчање уз дружење не годи само телу, већ и пословном статусу, осведочило се петоро чланова клуба. Петоро програмера је на тренинзима упознало свог будућег послодавца. По учинку не заостају ни они који траже љубав. 

– Има ту и озбиљних веза, али на први брак још чекамо. Ради стимулације, покренули смо акцију да првом пару из нашег клуба који добије бебу, доделимо бесплатну чланарину за целу породицу, докле год буду желели – најављује Раденковић.

На ову тему, још један занимљив податак: у клубу је приметно више припадница лепшег пола, па би то мушкарцима могао да буде мотив више да им се придруже.

Ко се не умори, не може добро да се одмори

Београдски тркачи верују да човек не може ваљано да се одмори док се добро не умори. Зато више ни годишње одморе не могу да замисле без вежбања и редовних тренинга.

– Двапут годишње када идемо на одмор, организујемо кампове на Ђердапу и хрватском острву Паг. Остајемо по недељу дана и тренирамо два пута дневно. Пливање нам после тога дође као релаксација – објашњава Никола Ракић, менаџер клуба.

Школа трчања

Београдски тркачки клуб ће од  5. јула до 11. новембра организовати школу трчања за све заинтересоване од 15 до 40 година. Уз обавезан претходни систематски преглед у Републичком заводу за спорт.

Најпре ће им бити објашњено какве патике да користе, како да завежу пертле да им се не одвежу у току трчања, како да се хране, које су технике трчања... Тренер Иван Раденковић приредио је и уџбеник, а све информације даје им и у трку, по у Кошутњаку, на потезу Бранков мост – Земунски кеј и на Ади Циганлији. Почетници ће на сваком од три тренинга недељно трчати по километар, два.

Пет разлога зашто трчати

1.    не постоји бољи начин мршављења
2.    не постоји бољи начин да се среде мисли и опусти после посла
3.    свима је доступно, потребне су само патике
4.    људи су за трчање створени колико и за ходање
5.    зато што си фаца и узор породици и пријатељима

Најзанимљивије трке:

Авала ран – од дна до врха Авале, мај 2013.
Пиџама ран – центром Београда, август 2012.
Трка мрмота – инспирисани филмом „Дан мрмота”, десетак пута су поновили исти круг у Савамали, март 2014.
Новогодишња трка – центром града трчали маскирани у Деда Мразеве, виле и патуљке, децембар 2012.
Лајт ран – на Савском кеју, сви су били окићени светлећим тракама, децембар 2013.

„Тропска трка” у тропској београдској вечери

То вече у понедељак, 23. јуна, било је влажно и спарно, ни дашка у Кнез Михаиловој. Ко год би убрзао корак, ризиковао би да га облије зној. А онда, с краја улице, најпре граја, па звук стопала у трку, а онда и насмејана гомила у шареним кошуљама и мајицама, шортсевима и купаћим костимима. Око врата – стилизовани хавајски венци жарких боја.

Шетачи су се размицали, у чуду. Дежурни „добро обавештени”, на основу опреме дугиних боја и голишавости учесника, „на кеца” су закључили „Ма ово је нека трка поноса”, уз уобичајене хомофобне коментаре. Али било је и оних који су, знајући да је у питању  „Тропикал ран” у организацији Београдског тркачког клуба, спремно скренули са планиране руте и придружили се учесницима, охрабрујући и друге да се придруже...