Sport, druženje i žurka u trku

Dok trče, oblikuju mišiće i oslobađaju se stresa, druže se, sklapaju poslovne dogovore i zaljubljuju se. Grupa mladića i devojaka koji od 2011. deluju pod imenom Beogradski trkački klub trudi se da u ovu sredinu ukoreni naviku koja je već decenijama deo svakodnevice na Zapadu. Da trčanje postane deo života Beograđana.

Pored profesionalnih treninga, nekoliko puta godišnje organizuju i revijalne trke kojima privlače pažnju javnosti. Poslednja takva tematska žurka u pokretu održana je u ponedeljak uveče, pod nazivom „Tropikal ran”. Bila je to dobrodošlica letu, na njihov način.

Ivan Radenković, glavni trener i suosnivač Beogradskog trkačkog kluba, objašnjava da sem revijalnih trka kakve organizuju i srodni klubovi u Berlinu, Lisabonu, Amsterdamu i Parizu, deo njih profesionalno trenira i učestvuje na polumaratonima.

– Sve je počelo 2009. kada se nas desetak istomišljenika povezalo posredstvom sajta trcanje.rs. Okupili smo se i zajedno optrčali oko Savskog jezera. To je postala tradicija i uobičajeni trening. Počeli su da nam se pridružuju i sugrađani koji nikada nisu trčali i 2011. postali smo registrovani sportski klub, čiji smo suosnivači Veroljub Zmijanac i ja. Do danas smo okupili više od 500 sportista koji su istrčali polumaraton. Na trasi bodrimo jedni druge i uzajamno se motivišemo. Ljudi koji zajedno istrče taj 21 kilometar polumaratona ostaju u dubokim međusobnim odnosima, kao da su zajedno išli u školu, na fakultet, ili prošli neko životno iskušenje. Gotovo da nema takmičara koji prvi prolazak kroz cilj polumaratona nije krunisao suzama. Nije to odušak naporu, već dubokim emocijama – objašnjava Radenković. Da trčanje mobiliše sve moći pojedinca, od stopala do glave, ilustruje i to kako izgledaju prvi treninzi. Trkači stoje u dva koncentrična kruga. Ćaskaju sa osobom naspram sebe i rotiraju se po jedno mesto na svaka dva minuta. Ćaskanje se nastavlja i u toku prvih kilometara trčanja. Ko ima sreće da trči rame uz rame sa govorljivom, a interesantnom osobom, gotovo da i ne oseti napor.

– Dok trčimo, pričamo o svemu i svačemu, ali kada se nađemo mimo staze, u kafiću, tema je isključivo trčanje. Druga caka kojom jačamo međusobne veze je da kad negde putujemo svako iz šešira izvuče ime člana kluba kome je dužan da do povratka kući priređuje lepa iznenađenja – objašnjava Radenković, dodajući da je uz prijateljstvo i ljubav svako pregnuće lakše.

Zapošljavanje i zaljubljivanje

Da trčanje uz druženje ne godi samo telu, već i poslovnom statusu, osvedočilo se petoro članova kluba. Petoro programera je na treninzima upoznalo svog budućeg poslodavca. Po učinku ne zaostaju ni oni koji traže ljubav. 

– Ima tu i ozbiljnih veza, ali na prvi brak još čekamo. Radi stimulacije, pokrenuli smo akciju da prvom paru iz našeg kluba koji dobije bebu, dodelimo besplatnu članarinu za celu porodicu, dokle god budu želeli – najavljuje Radenković.

Na ovu temu, još jedan zanimljiv podatak: u klubu je primetno više pripadnica lepšeg pola, pa bi to muškarcima mogao da bude motiv više da im se pridruže.

Ko se ne umori, ne može dobro da se odmori

Beogradski trkači veruju da čovek ne može valjano da se odmori dok se dobro ne umori. Zato više ni godišnje odmore ne mogu da zamisle bez vežbanja i redovnih treninga.

– Dvaput godišnje kada idemo na odmor, organizujemo kampove na Đerdapu i hrvatskom ostrvu Pag. Ostajemo po nedelju dana i treniramo dva puta dnevno. Plivanje nam posle toga dođe kao relaksacija – objašnjava Nikola Rakić, menadžer kluba.

Škola trčanja

Beogradski trkački klub će od  5. jula do 11. novembra organizovati školu trčanja za sve zainteresovane od 15 do 40 godina. Uz obavezan prethodni sistematski pregled u Republičkom zavodu za sport.

Najpre će im biti objašnjeno kakve patike da koriste, kako da zavežu pertle da im se ne odvežu u toku trčanja, kako da se hrane, koje su tehnike trčanja... Trener Ivan Radenković priredio je i udžbenik, a sve informacije daje im i u trku, po u Košutnjaku, na potezu Brankov most – Zemunski kej i na Adi Ciganliji. Početnici će na svakom od tri treninga nedeljno trčati po kilometar, dva.

Pet razloga zašto trčati

1.    ne postoji bolji način mršavljenja
2.    ne postoji bolji način da se srede misli i opusti posle posla
3.    svima je dostupno, potrebne su samo patike
4.    ljudi su za trčanje stvoreni koliko i za hodanje
5.    zato što si faca i uzor porodici i prijateljima

Najzanimljivije trke:

Avala ran – od dna do vrha Avale, maj 2013.
Pidžama ran – centrom Beograda, avgust 2012.
Trka mrmota – inspirisani filmom „Dan mrmota”, desetak puta su ponovili isti krug u Savamali, mart 2014.
Novogodišnja trka – centrom grada trčali maskirani u Deda Mrazeve, vile i patuljke, decembar 2012.
Lajt ran – na Savskom keju, svi su bili okićeni svetlećim trakama, decembar 2013.

„Tropska trka” u tropskoj beogradskoj večeri

To veče u ponedeljak, 23. juna, bilo je vlažno i sparno, ni daška u Knez Mihailovoj. Ko god bi ubrzao korak, rizikovao bi da ga oblije znoj. A onda, s kraja ulice, najpre graja, pa zvuk stopala u trku, a onda i nasmejana gomila u šarenim košuljama i majicama, šortsevima i kupaćim kostimima. Oko vrata – stilizovani havajski venci žarkih boja.

Šetači su se razmicali, u čudu. Dežurni „dobro obavešteni”, na osnovu opreme duginih boja i golišavosti učesnika, „na keca” su zaključili „Ma ovo je neka trka ponosa”, uz uobičajene homofobne komentare. Ali bilo je i onih koji su, znajući da je u pitanju  „Tropikal ran” u organizaciji Beogradskog trkačkog kluba, spremno skrenuli sa planirane rute i pridružili se učesnicima, ohrabrujući i druge da se pridruže...