Пчиња тихо жубори

Трговиште – Одувек је река Пчиња у своја топла недра примала риболовце, заљубљенике у природу, знатижељнике, али и оне који јој се после више година поново враћају. Овог лета, као некада, поново су са купачима оживеле обале и плаже на реци Пчињи, бисеру југа Србије која припада егејском сливу. Спас од жеге и освежење у кристално бистрој води и хладовини столетних храстових у букових стабала потражили су овог лета многи из Врања, Београда, Новога Сад, Ниша и других места.

Многа села, а посебно засеоци и махале на обронцима околних планина са ових простора су празна, јер су познати печалбари "трбухом за крухом" годинама одлазили у бели свет. Остала су само старачка домаћинства у полупразним и опустелим селима и засеоцима. Међутим, у последње време се многи враћају, а у спарне летње дане, после дуги низ година, оживеле су многе махале и засеоци, али и пашњаци и ливаде које су "ишаране" стадима оваца, коза и крава.

Реком Пчињом, низводно од Трговишта па све до манастира Прохор Пчињски, где се налази лепо уређена плажа, бројни гости – староседеоци из Београда, Ниша, Новога Сада, Крагујевца, спас од врелине и освежење потражили су уз реку.

– Једна наша стара јужњачка изрека каже: "кад се стара гламња распали тешко се гаси, жишке (варнице) на све стране летив". Ја овде доживљавам своју другу младост. Поново сам лудо заљубљена у свог супруга Добривоја иако смо више од тридесет година у браку. И он се дивно осећа – каже Сунчица Јовановић која је са унуком Стефаном и унукама Наталијом и Магдаленом дошла на огњиште својих прадедова које је лепо обновила.

Слично казује и Радмила Рајковић из Крагујевца која је деверу Јовану и јетрви Дани помогла да обнове и прошире кућу, па је сада са супругом Далетом , унукама и унуцима, сваког лета овде.

– Због деце купили смо краву, пет оваца и четири јагњета, а за неки дан купујемо и козу, па ће наредног лета, надамо се, бити јарића, прича Радмила. Сви се овде, са посебном носталгијом, присећају старих добрих времена. Староседеоцима се по каткад појави која суза радосница кад угледају пуно двориште људи, а посебно деце. Занимљиво да млађа генерација са великим одушевљењем прихвата традиционалне обичаје и народну радиност, од јела до израде разних одевних предмета.

Мирис босиљка

Занимљиво је видети када се "помешају" различита схватања, високо, више и ниже образовање, култура, традиција и народни обичаји. Неспоразуми и разлике постоје, али кад проговори душа, кад крв у венама почне да ври онда овде све мирише на прошлост. Из оближњих башта се осети мирис босиљка, зрелог парадајза, паприке и шебоја, док се Пчиња пресијава на месечини. Онда се уз ватру "обезбеди" музика из оближњих насеља. Засвира труба, хармоника и "кланет" (кларинет) за дерт, за мерак, за душу. Падне чочек, колце, "стара власинка" или "морава дзмни"... каже млада Јелене Стошић.

Пчињани с поносом истичу како је овај крај надалеко познат по много чему, али и у свему био први. Ноћни, а посебно кафански живот је овде предњачио увођењем кафанских плесачица.

Нека буде записано, да су у овдашњим крчмама за "чрвене", аустријске "шилизни" (шилинге) и немачке марке наступале првакиње балета из Бугарске, Русије, Украјине и Молдавије. Стриптизете и оне друге су већ заборавили.

Рекорд по броју нежења држе многа насеља уз Пчињу. Снаше већ дуго време заобилазе овај крај, међутим, љубав не зна за границе па са печалбаром дође снајка из Војводине, а онда за њима и друге. У последње време долазе Рускиње, Украјинке и Бугарке.

Пој славуја

Драган Милосављевић је на привременом раду у Немачкој. Сад је са породицом на одмору у домовини. Али обавезно пет-шест дана проведе уз Пчињу.

– Драго ми је да и моја деца воле да дођу овде. Свима нам ово добродође и баш се лепо осећамо и одморимо. Ја се подсетим на детињство како је некада било, каже Драган.

Центар света у скоро свим селима и засеоцима су биле и остале продавнице. Овде се све врти око ових дућана где се тргује, преговара и разговара о послу, политици и љубавним јадима. Све је почињало и завршавало се у продавници испред које се горштаци ових дана бране од несносне жеге ладним пивом, уз обавезни нарезак "са вегету" или "цигларску миришљавку" (саламу).

– "Фиксиране каса" (фискалне касе) нам "одсекоше руке", јер смо у продавницу могли да тргујемо на рецку, и пошто нема пара ниоткуд, плаћамо са робу и то: са сир, дрва, јагњићи, прасићи, кокошке и јаја. Филко трговац то после "пресалдири" и сума-сумара изнесе да смо ми увек у претплату, мене ми увек "бегаја" (бежао) за једно прасенце – каже Раде Додић.

У даљини из густе шуме се чује пој славуја. Нешто даље из засеока и села се чују петлови који својом песмом најављују зору. Пчиња тихо жубори, а низ падину се старине са коњићима спуштају како би на време стигли до Трговишта јер је пијачан (пазаран) дан. Полако се рађа дан над Пчињом .