Било је легенди, али је Бог створио Федерера

Од доба дрвених рекета до данашњих дана Вимблдон је остао најугледнији тениски турнир на свету. Његова драж и ове године, када се одржава 121. пут, јесте у томе што остаје и чистилиште величина у тениском спорту и што великима даје још већу вредност.

Шта је, примера ради, у најезди Рускиња које су пре три године обрнуле тениски свет наглавачке била титула Анастасије Мискине на "Ролан Гаросу", први руски успех на турнирима за грен-слем, или Светлане Кузњецове на Међународном првенству САД, наспрам вимблдонског трофеја Марије Шарапове и то са 17 година. Може и Шпанац Рафаел Надал, неприкосновени краљ шљаке, још годинама да влада на "Ролан Гаросу", чији је троструки узастопни победник, али изнад врата цркве у вимблдонском комплексу исклесано је "Бог је створио Федерера" у част најбољег тенисера данашњице који игра за пету круну узастопце. Да Вимблдон има неодољиви сјај, свесни су и у Паризу и у Мелбурну и у Њујорку.

О томе како се развијао од 1877. када је покренут мушким турниром до дана-данашњег најбоље сведочи то што је фонд за награде од 12 гвинеја за победника и седам за пораженог нарастао до 700.000 фунти и за мушкарце и за жене. Вимблдон је једини међу "великом четворком" све време одолевао захтевима да новчане награде буду исте и за тенисере и за тенисерке, али је поклекао ове године.

На Вимблдону је писана историја и пре и после рата. Турнир је имао и своје јунаке и своје трагичаре. Један од њих је и чувени Швеђанин Бјерн Борг, петоструки узастопни шампион, који је рекордер по броју узастопних победа на вимблдонској трави (41). Њихов број је могао да буде и већи да у свом шестом узастопном финалу, 1981, није поклекао пред новом звездом из САД Џоном Мекинроом. Прошле године Борг је намеравао да уновчи вимблдонску славу пошто је запао у беспарицу, али је ипак одустао од продаје трофеја.

До Првог светског рата домаћи тенисери су доминирали, али је у периоду између два рата само Фред Пери успео да се попне на трон, три пута, а његов тријумф 1936. је и последњи домаћинов. Занимљива је била надмоћ Француза од 1924. до 1929. када су трофеје узимали "мускетари" како су назвали Кушеа, Боротру и Лакосту. Њихова доминација не чуди с обзиром на то да је "Ролан Гарос" до 1928. игран на трави.

Од појаве Рафаела Надала Шпанци, који се на шљаци сналазе као риба у води, надају се да ће поново да имају победника на травнатој подлози. Једини њихов тенисер који је такав подвиг начинио на Вимблдону јесте Маноло Сантана, 1966.

Године 1973. Вимблдон је био у знаку тенисера из источног блока. Чехословак Јан Кодеш је у финалу победио Совјета Александра Метревелија, иначе Грузина. Американац Атрур Еш је 1975. постао једини победник црне пути. Алтија Гибсон је прва, али не и последња тамнопута победница (1957), пошто је почетком овог века уследила ера сестара Венус и Серене Вилијамс које од 2000. нису тријумфовале само 2004. (Шарапова) и прошле године (Морезмо).