Блаце у знаку препеченице

Блаце – Овде, испод најлепших српских планина, Копаоника и Јастрепца, по пети пут је одржана велика привредно-културна манифестација под називом  "Фестивал шљиве". На штандовима, под шатрама, на тротоарима и дуж главне улице,  готово сви  који се баве гајењем воћа и његовом прерадом приказали су оно најбоље. Тегле са пекмезом  и слатким од шљива, најразличитије боце са старом препеченицом, са соковима, са шећером и без њега, древни казани, каце и бурићи, корита и фењери и друге  старинске и модерне справе које служе људима овога краја да узму на разне начине од природе храну и напитке, који значе  – чисто здравље.

Крај штандова седе средовечни горштаци, за које је воћарство све – од њега се овде вековима живело и живи и данас. Михајло Стевановић из Стубла окитио свој штанд гранама на којима се модре крупни плодови шљива. На дрвеном сточићу флаше као восак жуте шљивовице, а он седи са пријатељем на троношцима и мисли, свакако, како ће продати овогодишњи, кажу, преобилан род шљива.

Гордана Бакић из Прокупља излаже пекмезе и слатка од шљива, али и од вишања, дуња, крушака, јабука, па чак и од  шаргарепе.

Они из Удружења за пољопривреду "Агроун" донели су стара волујска кола о којима је пева и њихов земљак, велики српски песник Раде Драинац. На колима  казан за печење ракије, черге и ћилими, разне справе које служе током дугих зимских ноћи кад се прави домаћа шљивовица. Крај кола две девојчице: Јелена и Ангелина. Њихови су очеви, кажу, "главни" у овом удружењу, а оне осликавају фирму и налепнице – веома вешто. И као да нико не осећа ову врелину што притиска целу Топличку котлину.

Све је почело још у петак увече, када се на главном градском тргу окупило више хиљада људи и када је др  Слободан Милосављевић, актуелни министар за пољопривреду, отворио фестивал, а Небојша Милосављевић, председник Општине, пожелео добродошлицу гостима. Млади су се затим забављали до дубоко у ноћ, уз трубаче, народне оркестре и певаче са југа Србије, а шлаг на све ставила је позната "ЈУ група".

У суботу је фестивал настављен такмичењем у припремању старих српских јела и наградама за најбоље, као и за најлепше слатко од шљива, за  најбољи шљивик, најбољег младог воћара, избор златне ракије, најбоље уређени штанд...

А онда се разлегло – "Знаш ли, драга, ону шљиву ранку" из стотине грла.

А успут видесмо на стотине берача шљива, под гранама отежалим од рода. Кажу да их откупљују по десет-дванаест динара. Не исплати се, говоре сељаци, па мало продају, а више у кеце стављају. Биће опет бар добре шљивовице.