Климава клима

Нема сусрета наших званичника и представника страних инвеститора или комора у којима, већ годинама, не провејавају готово идентичне оцене – „ у Србији је остварен одређени напредак, али и даље није дошло до побољшања пословне климе”.

Са истом оценом завршен је недавни сусрет премијера Вучића са представницима страних инвеститора на четвртој „Ријалити чек конференцији”.

Можда су се само у нијансама разликовала признања за учињено и замерке за оно што још „жуља” стране улагаче и приликом сусрета Вучића са челним људима Америчке привредне коморе који дан пре тога.

И то је, рекло би се, један пар рукавица. Други је само наш и због њих ми се и даље налазимо, рецимо, на 96. месту свих земаља у свету по економској атрактивности, а још ниже по економским слободама, конкуренцији, отворености тржишта, корупцији…

Да ли је чудно што страни инвеститори, а домаћи фабрикати и предузетници, јер раде у складу с нашим прописима, траже чистија и лагоднија правила пословања?

Није. Наравно. Можда то и не чине на довољно ефикасан начин, јер неке замерке, попут неефикасног судства, трају већ деценијама, а ми готово да ништа по том питању нисмо учинили. Играмо се реформи због којих се целој Европи коса диже на глави.

Зашто им је то битно? Људи су дошли са својим капиталом, милијарде евра или долара, свеједно, уложили су га у привреду Србије и с пуним правом, као део наше економије, очекују од економских власти да им омогуће пословну климу какву познају у својим земљама одакле су дошли.

Они знају колико их кошта сваки уложени евро или долар. И поштују га. Капитал тражи јасна и ефикасна правила. Не може обичан судски процес, готово неспоран, да траје годинама или да се на грађевинску дозволу чека годинама.

Премијер Вучић је обећао да ће се он и његов тим веома брзо позабавити реформским законима и прописима и да поплава не може бити узрок одлагању и кашњењу.

То је наишло на добар одјек страних инвеститора, али они и даље инсистирају на пет ствари – створити  правни оквир усклађен са ЕУ стандардима, конзистентан порески систем, флексибилније тржиште рада, поједностављене прописе који се односе на некретнине и изградњу и ефикасан систем тржишног надзора.

Мало? Много? Можемо ли им изаћи у сусрет?

Конкретни одговори на ова питања нису од превеликог значаја за целу ову причу. Много је битнија наша спремност, али и одлучност премијера да тим и таквим инвеститорима изађемо у сусрет. Ако њима буде добро, биће ваљда од користи и нашим пословним људима, а не да нам стално замерају како нам је климава пословна клима због које, између осталог, имамо и све мање инвестиције.

Председник Савета страних инвеститора Фредерик Куен подсетио је премијера Вучића „да је Рузвелтова администрација у САД за 200 дана спровела реформе које су промениле набоље живот Американаца”. Можда и ми имао шансу за тако нешто.