Ред чорбе, ред гибанице...

Горњи Милановац – У иначе "посном" културно-забавном лету, Општинска туристичка организација и риболовачко удружење су, прексиноћ, приредили за своје суграђане несвакидашњи "хепенинг". Градски трг је претворен у велику позорницу на којој се кувало и кусало, играло и певало, побеђивало и губило.

Наслов вечери је "Риболовачке и друге приче", па је такмичење двадесетак котлића у кувању рибље чорбе, уз риболовачко хвалисање, био главни део програма. Сатима су се о "саџацима" љуљушкали казани и казанчићи над ватрама, док су кувари облетали око њих и, уз рибу и уобичајене зачине, убацивали и покоју кулинарску тајну, кришом од конкуренције. Тајна Милуна Томашевића из екипе "Младица" су режњеви маргарина уваљани у брашно и рибља паштета којима, на крају, побољшава укус чорбе. Драган Баралић ("Типопластика") убацује у чорбу неољуштену главицу црног лука. 

– Ниједан котлић није без три врсте рибе, а у нашем је девет: штука, смуђ, деверика, бабушка, амерички сомчић, клен, шаран и сом из Книћког језера. Суви босиљак је део наше кулинарске тајне – истиче Александар Глишовић из екипе "Маркосградња".

Рибља "чорбијада" под Рудником је врхунац мушког шовинизма. Све екипе су искључиво мушке, осим "Коралне чигре", где главну реч води Слађана Николић. Њен котлић је прошлогодишњи победник, али неће бити и овогодишњи – открићемо зашто.

– Ја сам већ 26 година спортски риболовац. Ретка сам међу милановачким женама која све слободно време проводи са пецаљком на обали Книћког језера, Мораве и других река. Добра рибља чорба не сме да пренагли у пикантности, што значи да се мора умерено дозирати зачин како се не би убио укус и мирис рибе – стручно нам објашњава Слађана.

Оставимо за тренутак котлиће јер, рекосмо, беше на тргу још занимљивости. Произвођач венчаница "Јасмина" је обукао десетак девојака у невесте; ревија венчаница је привукла бројне милановачке удаваче које су могле да одаберу белу одору за своје будуће "да". Пензионери су се такмичили у игрању домина док су двојица малих хармоникаша из Мојсиња код Чачка, мало тежих од својих инструмената, вешто свирали народна кола, а играли су и певали чланови КУД "Брђани" из истоименог села и КУД "Видовдан" са Рудника.

Такмичиле су се и домаћице у спремању гибаница. Највећа беше она у тепсији Наде Лазовић из Коштунића.

– Кило домаћих кора, кило и по сира, две кашике кајмака, седам јаја, пола флаше киселе воде и 45 минута у рерни, ето вам добре гибанице. Ако је сир слан, соли не треба, ако је груда, онда ваља мало посолити – диктира нам у перо Нада свој рецепт.

Све је то Нада лепо испричала, али жири даде прву награду другој Нади, Нади Јевтовић, другу Милици Тодоровић, а трећу за гибаницу Црвеног крста коју је испекао млади Милан Антонијевић. Ако је некаква утеха ненаграђенима, онда је та што су све гибанице биле поједене, до последњег парчета.

Најзад се на импровизовану позорницу попео и жири који је прогласио најбоље у кувању рибље чорбе. Почео је с краја. Треће место припаде екипи "Фокс колор", друго "Типопластици", а прво котлићу екипе "Сувенир". Капитен победника Милорад Петровић је био изненађен.

– Чорбу су кували Кристивоје и Ђорђе Илић, Првослав Романовић, Милан Пашић и ја. Сви смо аматери, дакле, аутсајдери у овом послу. Деси се да и аутсајдер победи – била је његова изјава новинарима.

А како се десило да котлић "Корална чигра", прошлогодишњи победник и једини са женом главним куваром, не буде примећен? Посреди је била недопустива кулинарска грешка. Иако је Слађана тврдила да се "зачини морају умерено дозирати", њена чорба је била предозирана основним зачином – сољу. Најпре је чорбу солила Слађана, а кад се одмакла од ватре, неко је из њене екипе (можда и пакосници из конкуренције) котлић још досољавао.

Било како било, око хиљаду Милановчана је имало бесплатан провод и вечеру. Ред гибанице, ред чорбе, ред пива и киселе воде – гибаничарке и кувари су вратили кућама само амбалажу.