Трем под стрехом

После катастрофалних поплава којесу у мају задесиле Србију, током којих је вода однела или тешко оштетила стотине кућа, изнуђена обнова и градња нових је уједно и јединствена прилика да држава коначно почне да се бави својим послом – да спречи не само дивљу градњу, већ и дивљу архитектуру.Јер Србија је последњих деценија постала не само грађевински него и архитектонски „бувљак”, што је професора Божидара Петровића (1922–2012) подстакло да још 2006. године у „Политици” иницира да држава, барем, пропише услове за градњу дуж међународних саобраћајница – железничких, речних и аутопутева. Како је сматрао, то је јединствена прилика за инвеститоре, градитеље и архитекте да, пројектујући и градећи хотеле, мотеле, ресторане и друге јавне и приватне објекте створе аутентична дела с обележјима традиционалног локалног неимарства.

Путник намерник би тако пролазећи кроз Србију могао да осети дух нашег поднебља; као што се Нормандија препознаје по белим кућама с црним шкриљчаним крововима, грчка острва – по плавим куполама, а Аустрија, Немачка и Швајцарска – по „алпским” кућама...

Од севера ка југу, дуж међународних саобраћајница, мењала би се архитектура сведочећи о богатом локалном градитељском наслеђу Србије – од војвођанских кућа с „кибиц–фенстерима” и ганковима, с крововима покривеним трском, моравских и шумадијских кућа са стрехама и тремовима, камених и дрвених грађевина покривених шиндром, какве се виђају у планинама.

Инспирација традицијом не значи копирање прошлости, јер би то био пуки фолклоризам, али је архитектонско наслеђе врело инспирације и антипод тиранији турбо архитектуре, сматрао је Петровић.

Међутим, захваљујући вишедеценијском грађевинском, урбанистичком и архитектонском хаосу, пејзажи Србије су загађени „дивљом” архитектуром, потпуно непримереном нашој традицији и поднебљу.Уместо кућа са стрехама и тремовима, на којима се може седети од раног пролећа до позне јесени, последњих неколико деценија у селима широм Србије овладале су вишеспратне двоводне куће „на глагол”, с балконима! „А ко је икад видео сељака да седи на балкону”, упитао је својевремено, у у разговору за „Политику”, професор Петровић.

„Гастарбајтери” и ини су, импресионирани архитектуром у земљама у којима су радили, или их посећивали, потом градили лажне „алпске куће”, дворце које „чувају” гипсани лавови и лабудови, а у последње време чак и некакве „америчке куће”!У земљама које држе до себе, своје традиције и културе то је незамисливо!

Примера ради, кад је сликар Микан Аничић, који годинама живи и ради у Паризу, затражио дозволу за градњу атељеа у моравском стилу у Нормандији, од надлежних локалних власти стигао је одговор да је пројекат куће изузетно леп, али да се не уклапа у локални пејзаж и традиционалну архитектуру и стога се градња – не дозвољава!

Сличан одговор, без правне снаге, добио је 1968. године београдски адвокат Миодраг Јовановић, који је, видевши фотографију једне од пет кућа викенд насеља Ораховац у Боки Которској, затражио од архитекте Божидара Петровића да му пројектује исту, али у околини Чачка!Петровић гa je пoсаветовао да не гради такву, већ кућу која би одговарала поднебљу и природи терена. Инвеститор је прихватио сугестију и тако је, на радост власника, али и путника намерника,1970. окончана градња куће у Доњој Горевници, у складу с локалном традиционалном архитектуром.

Полазећи од чињенице да је аутентичност једина нефалсификована улазница за културни миље Европе, држава више не би смела да препусти политичарима да одлучују о ономе за шта нису стручни, и инвеститорима који имају новац, па су умислили и да су талентовани да по Србији граде искључиво вођени својим личним интересима и укусима, не бринући притом да ли ће оскрнавити предео или нарушити амбијенталну целину.

И као што је рибарско село на Светом Стефану постало једно од најпривлачнијих туристичких мека на јужном Јадрану, јер је аутентична архитектура испуњена модерним садржајима, тако у Србији непатворена лепота станује у опустелим селима, које би држава, уз одговарајућа подстицајна средства, улагање у инфраструктуру, могла да оживи и од њих створи привлачна места за живот и одмор.

Новинар