Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трем под стрехом

После катастрофалних поплава којесу у мају задесиле Србију, током којих је вода однела или тешко оштетила стотине кућа, изнуђена обнова и градња нових је уједно и јединствена прилика да држава коначно почне да се бави својим послом – да спречи не само дивљу градњу, већ и дивљу архитектуру.Јер Србија је последњих деценија постала не само грађевински него и архитектонски „бувљак”, што је професора Божидара Петровића (1922–2012) подстакло да још 2006. године у „Политици” иницира да држава, барем, пропише услове за градњу дуж међународних саобраћајница – железничких, речних и аутопутева. Како је сматрао, то је јединствена прилика за инвеститоре, градитеље и архитекте да, пројектујући и градећи хотеле, мотеле, ресторане и друге јавне и приватне објекте створе аутентична дела с обележјима традиционалног локалног неимарства.

Путник намерник би тако пролазећи кроз Србију могао да осети дух нашег поднебља; као што се Нормандија препознаје по белим кућама с црним шкриљчаним крововима, грчка острва – по плавим куполама, а Аустрија, Немачка и Швајцарска – по „алпским” кућама...

Од севера ка југу, дуж међународних саобраћајница, мењала би се архитектура сведочећи о богатом локалном градитељском наслеђу Србије – од војвођанских кућа с „кибиц–фенстерима” и ганковима, с крововима покривеним трском, моравских и шумадијских кућа са стрехама и тремовима, камених и дрвених грађевина покривених шиндром, какве се виђају у планинама.

Инспирација традицијом не значи копирање прошлости, јер би то био пуки фолклоризам, али је архитектонско наслеђе врело инспирације и антипод тиранији турбо архитектуре, сматрао је Петровић.

Међутим, захваљујући вишедеценијском грађевинском, урбанистичком и архитектонском хаосу, пејзажи Србије су загађени „дивљом” архитектуром, потпуно непримереном нашој традицији и поднебљу.Уместо кућа са стрехама и тремовима, на којима се може седети од раног пролећа до позне јесени, последњих неколико деценија у селима широм Србије овладале су вишеспратне двоводне куће „на глагол”, с балконима! „А ко је икад видео сељака да седи на балкону”, упитао је својевремено, у у разговору за „Политику”, професор Петровић.

„Гастарбајтери” и ини су, импресионирани архитектуром у земљама у којима су радили, или их посећивали, потом градили лажне „алпске куће”, дворце које „чувају” гипсани лавови и лабудови, а у последње време чак и некакве „америчке куће”!У земљама које држе до себе, своје традиције и културе то је незамисливо!

Примера ради, кад је сликар Микан Аничић, који годинама живи и ради у Паризу, затражио дозволу за градњу атељеа у моравском стилу у Нормандији, од надлежних локалних власти стигао је одговор да је пројекат куће изузетно леп, али да се не уклапа у локални пејзаж и традиционалну архитектуру и стога се градња – не дозвољава!

Сличан одговор, без правне снаге, добио је 1968. године београдски адвокат Миодраг Јовановић, који је, видевши фотографију једне од пет кућа викенд насеља Ораховац у Боки Которској, затражио од архитекте Божидара Петровића да му пројектује исту, али у околини Чачка!Петровић гa je пoсаветовао да не гради такву, већ кућу која би одговарала поднебљу и природи терена. Инвеститор је прихватио сугестију и тако је, на радост власника, али и путника намерника,1970. окончана градња куће у Доњој Горевници, у складу с локалном традиционалном архитектуром.

Полазећи од чињенице да је аутентичност једина нефалсификована улазница за културни миље Европе, држава више не би смела да препусти политичарима да одлучују о ономе за шта нису стручни, и инвеститорима који имају новац, па су умислили и да су талентовани да по Србији граде искључиво вођени својим личним интересима и укусима, не бринући притом да ли ће оскрнавити предео или нарушити амбијенталну целину.

И као што је рибарско село на Светом Стефану постало једно од најпривлачнијих туристичких мека на јужном Јадрану, јер је аутентична архитектура испуњена модерним садржајима, тако у Србији непатворена лепота станује у опустелим селима, које би држава, уз одговарајућа подстицајна средства, улагање у инфраструктуру, могла да оживи и од њих створи привлачна места за живот и одмор.

Новинар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.