Trem pod strehom

Posle katastrofalnih poplava kojesu u maju zadesile Srbiju, tokom kojih je voda odnela ili teško oštetila stotine kuća, iznuđena obnova i gradnja novih je ujedno i jedinstvena prilika da država konačno počne da se bavi svojim poslom – da spreči ne samo divlju gradnju, već i divlju arhitekturu.Jer Srbija je poslednjih decenija postala ne samo građevinski nego i arhitektonski „buvljak”, što je profesora Božidara Petrovića (1922–2012) podstaklo da još 2006. godine u „Politici” inicira da država, barem, propiše uslove za gradnju duž međunarodnih saobraćajnica – železničkih, rečnih i autoputeva. Kako je smatrao, to je jedinstvena prilika za investitore, graditelje i arhitekte da, projektujući i gradeći hotele, motele, restorane i druge javne i privatne objekte stvore autentična dela s obeležjima tradicionalnog lokalnog neimarstva.

Putnik namernik bi tako prolazeći kroz Srbiju mogao da oseti duh našeg podneblja; kao što se Normandija prepoznaje po belim kućama s crnim škriljčanim krovovima, grčka ostrva – po plavim kupolama, a Austrija, Nemačka i Švajcarska – po „alpskim” kućama...

Od severa ka jugu, duž međunarodnih saobraćajnica, menjala bi se arhitektura svedočeći o bogatom lokalnom graditeljskom nasleđu Srbije – od vojvođanskih kuća s „kibic–fensterima” i gankovima, s krovovima pokrivenim trskom, moravskih i šumadijskih kuća sa strehama i tremovima, kamenih i drvenih građevina pokrivenih šindrom, kakve se viđaju u planinama.

Inspiracija tradicijom ne znači kopiranje prošlosti, jer bi to bio puki folklorizam, ali je arhitektonsko nasleđe vrelo inspiracije i antipod tiraniji turbo arhitekture, smatrao je Petrović.

Međutim, zahvaljujući višedecenijskom građevinskom, urbanističkom i arhitektonskom haosu, pejzaži Srbije su zagađeni „divljom” arhitekturom, potpuno neprimerenom našoj tradiciji i podneblju.Umesto kuća sa strehama i tremovima, na kojima se može sedeti od ranog proleća do pozne jeseni, poslednjih nekoliko decenija u selima širom Srbije ovladale su višespratne dvovodne kuće „na glagol”, s balkonima! „A ko je ikad video seljaka da sedi na balkonu”, upitao je svojevremeno, u u razgovoru za „Politiku”, profesor Petrović.

„Gastarbajteri” i ini su, impresionirani arhitekturom u zemljama u kojima su radili, ili ih posećivali, potom gradili lažne „alpske kuće”, dvorce koje „čuvaju” gipsani lavovi i labudovi, a u poslednje vreme čak i nekakve „američke kuće”!U zemljama koje drže do sebe, svoje tradicije i kulture to je nezamislivo!

Primera radi, kad je slikar Mikan Aničić, koji godinama živi i radi u Parizu, zatražio dozvolu za gradnju ateljea u moravskom stilu u Normandiji, od nadležnih lokalnih vlasti stigao je odgovor da je projekat kuće izuzetno lep, ali da se ne uklapa u lokalni pejzaž i tradicionalnu arhitekturu i stoga se gradnja – ne dozvoljava!

Sličan odgovor, bez pravne snage, dobio je 1968. godine beogradski advokat Miodrag Jovanović, koji je, videvši fotografiju jedne od pet kuća vikend naselja Orahovac u Boki Kotorskoj, zatražio od arhitekte Božidara Petrovića da mu projektuje istu, ali u okolini Čačka!Petrović ga je posavetovao da ne gradi takvu, već kuću koja bi odgovarala podneblju i prirodi terena. Investitor je prihvatio sugestiju i tako je, na radost vlasnika, ali i putnika namernika,1970. okončana gradnja kuće u Donjoj Gorevnici, u skladu s lokalnom tradicionalnom arhitekturom.

Polazeći od činjenice da je autentičnost jedina nefalsifikovana ulaznica za kulturni milje Evrope, država više ne bi smela da prepusti političarima da odlučuju o onome za šta nisu stručni, i investitorima koji imaju novac, pa su umislili i da su talentovani da po Srbiji grade isključivo vođeni svojim ličnim interesima i ukusima, ne brinući pritom da li će oskrnaviti predeo ili narušiti ambijentalnu celinu.

I kao što je ribarsko selo na Svetom Stefanu postalo jedno od najprivlačnijih turističkih meka na južnom Jadranu, jer je autentična arhitektura ispunjena modernim sadržajima, tako u Srbiji nepatvorena lepota stanuje u opustelim selima, koje bi država, uz odgovarajuća podsticajna sredstva, ulaganje u infrastrukturu, mogla da oživi i od njih stvori privlačna mesta za život i odmor.

Novinar