Šamar „nevidljive ruke”

Kad bi neki investitor poželeo da kupi sve hartije kojima se barem jednom trgovalo na Beogradskoj berzi po ceni koja je važila poslednjeg dana septembra ove godine platio bi ih maltene šest milijardi evra manje nego u istom periodu lane.

Toliko je, naime, pala vrednost vrednosnih papira kojima se trguje na Beogradskoj berzi, odnosno toliko su akcionari i investitori izgubili od svoje imovine u akcijama i obveznicama stare devizne štednje.

Reč je o sumi koja višestruko nadmašuje vrednost Koridora 10, svih puteva, obilaznica i mostova koje bi trebalo izgraditi u Srbiji.

Paradoksalno je da ovoliki gubitak na berzi nije preterano potresao državu, čiji poslenici očigledno smatraju da i nije preterana šteta kad se obezvrede akcije iz procesa privatizacije, koje su građani dobili besplatno, bez obzira na to što su među njima i papiri izuzetno uspešnih kompanija.

Država je ostala „mrtva hladna” na činjenicu da se od početka godine vrednost najlikvidnijih akcija sunovratila za više od 70 odsto, čime smo postali negativni vicešampion u regionu, iza Montenegro berze.

Premda je tržište kapitala od lane punoletno, još nije maturiralo, jer država nema ni viziju niti strategiju razvoja domaćeg tržišta kapitala koje se samo batrga da bi opstalo.

Na organizovanom tržištu Listingu A i B svega su četiri kompanije, koje su se osmelile na dobrovoljno informaciono razgolićavanje pred investicionom javnošću. Ne postoji nijedna inicijalna javna ponuda, a nema pouzdanih naznaka da li će se i kad pojaviti akcije sadašnjih javnih preduzeća ili dugoročne dužničke hartije za finansiranje razvojnih projekata.

Državni zvaničnici i vlasnici izvorno privatnih kompanija najavljuju da će se akcije sadašnjih javnih preduzeća i firmi, poput „Delte” ili „Komtrejda”, kad za to dođe vreme, kotirati na stranim tržištima kapitala.

Pri tome se ignoriše primer finske Nokije čijih se 95 odsto akcija promeće na domicilnoj helsinškoj berzi, a svega pet procenata na njujorškoj, što ovom gigantu nimalo ne smeta da bude svetski lider u proizvodnji mobilnih telefona.

Palijativna mera(mera za ublažavanje), poput privremenog ukidanja poreza na kapitalni dobitak i na prenos apsolutnih prava, koju je vlada najavila još nije doneta. Čini se i da je Srbija jedna od retkih zemalja koja, barem kad je reč o berzi, još očekuje da „nevidljiva ruka”, odnosno tržište deluje samoregulatorski u odsustvu mera kakve su preduzimale druge zemlje.

Urušavanje svetskog finansijskog sistema zasnovanog na konceptu liberalizma, naše apostole tržišnog fundamentalizma zateklo je nespremne, ali i dalje nepokolebane u veri u svemoć tržišta.

Očigledno je da država demonstrira maćehinski odnos prema domaćem tržištu kapitala koje ima tretman Pepeljuge.

Ukoliko to tako i ostane, može se očekivati da na berzi ostanu samo kompanije koje su na to prisiljene zakonom i kockari koji znaju da ko ne rizikuje ne može da dobije.