Berza kao pastorče

Ako je verovati ocenama koje su se ovih dana čule u javnosti, srpska berza je obolela od manijakalno-depresivne psihoze, jer posluje u rasponu od euforije do panike, i to u oba ekstremna slučaja na virtuelnim, a ne na ekonomski utemeljenim osnovama.

Imajući u vidu ovu dijagnozu, dramatično urušavanje svih berzanskih pokazatelja u poslednjih mesec dana zvaničnici ne smatraju krizom, pa stoga nije čudno što je država ostavila berzu da se sama batrga kako bi izašla iz stanja „ničim izazvane” panike, ne ponudivši joj pritom nikakav ekonomski „bensedin” kako bi se smirila.

Sem Narodne banke, koja je grčevito nastojala da očuva vrednost dinara i poverenje građana u bankarski sistem, Beogradske berze i Komisije za hartije od vrednosti, koji imaju skromni autonomni arsenal mera na raspolaganju kako bi smanjili potres, ostali nadležni su uglavnom koristili verbalnu „bogojavljensku vodicu” za smirivanje panike indukovane velikom krizom svetskog finansijskog sistema sa epicentrom u SAD.

Dok je u zemljama poput Rusije u više navrata berza privremeno zatvarana kako bi, u međuvremenu, država intervenisala radi ublažavanja efekata krize, za zvaničnike u Srbiji sunovrat prometa, cena i berzanskih indeksa i ostalih pokazatelja nije bio znak za uzbunu, već je okvalifikovan kao „teškoća” za koju je odgovorna nezavršena reforma i zakonska nesinhronizovanost i nedorečenost i to „samo” 19 godina od reosnivanja tržišta kapitala!

Država je na činjenicu da se reperni indeks najlikvidnijih akcija sunovratio ispod startne vrednosti i pao, 10. oktobra, na minimalnih 708,47 poena reagovala hladnokrvno. Kao da je očekivala da „nevidljiva ruka”, odnosno tržište, deluje samoregulatorski u odsustvu mera kakve su preduzimale druge zemlje.

Očigledno je da je urušavanje svetskog finansijskog sistema, zasnovanog na konceptu liberalizma, naše apostole tržišnog fundamentalizma zateklo totalno nespremne, ali i nepokolebane u veri u svemoć tržišta.

Zvaničnici u vladi su, čak, uveravali javnost da je kriza zaobišla Srbiju, ignorišući činjenicu da su akcionari, bez ikakvog ekonomskog razloga, dramatično izgubili na vrednosti svog kapitala, čak i u listiranim kompanijama.

Ipak, stanje nije tako loše jer su cene većine akcija iznad njihove obračunske vrednosti, rekao je pre neki dan Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ne sporeći, međutim, mogućnost „štimovanja” knjigovodstvene vrednosti.

Premda je zakonom naterala sve firme iz procesa privatizacije da izađu na tržište kapitala, a da prethodno nije izgradila mehanizam zaštite od ekonomski neosnovanog pada vrednosti njihovih akcija, državu očigledno nije potresla činjenica da su papiri mnogih kompanija u proteklih mesec dana pojeftinili više od 50 odsto. Valjda zato što su ionako te papire građani dobili besplatno!