Берза као пасторче

Ако је веровати оценама које су се ових дана чуле у јавности, српска берза је оболела од манијакално-депресивне психозе, јер послује у распону од еуфорије до панике, и то у оба екстремна случаја на виртуелним, а не на економски утемељеним основама.

Имајући у виду ову дијагнозу, драматично урушавање свих берзанских показатеља у последњих месец дана званичници не сматрају кризом, па стога није чудно што је држава оставила берзу да се сама батрга како би изашла из стања „ничим изазване” панике, не понудивши јој притом никакав економски „бенседин” како би се смирила.

Сем Народне банке, која је грчевито настојала да очува вредност динара и поверење грађана у банкарски систем, Београдске берзе и Комисије за хартије од вредности, који имају скромни аутономни арсенал мера на располагању како би смањили потрес, остали надлежни су углавном користили вербалну „богојављенску водицу” за смиривање панике индуковане великом кризом светског финансијског система сa епицентром у САД.

Док је у земљама попут Русије у више наврата берза привремено затварана како би, у међувремену, држава интервенисала ради ублажавања ефеката кризе, за званичнике у Србији суноврат промета, цена и берзанских индекса и осталих показатеља није био знак за узбуну, већ је оквалификован као „тешкоћа” за коју је одговорна незавршена реформа и законска несинхронизованост и недореченост и то „само” 19 година од реоснивања тржишта капитала!

Држава је на чињеницу да се реперни индекс најликвиднијих акција суновратио испод стартне вредности и пао, 10. октобра, на минималних 708,47 поена реаговала хладнокрвно. Као да је очекивала да „невидљива рука”, односно тржиште, делује саморегулаторски у одсуству мера какве су предузимале друге земље.

Очигледно је да је урушавање светског финансијског система, заснованог на концепту либерализма, наше апостоле тржишног фундаментализма затекло тотално неспремне, али и непоколебане у вери у свемоћ тржишта.

Званичници у влади су, чак, уверавали јавност да је криза заобишла Србију, игноришући чињеницу да су акционари, без икаквог економског разлога, драматично изгубили на вредности свог капитала, чак и у листираним компанијама.

Ипак, стање није тако лоше јер су цене већине акција изнад њихове обрачунске вредности, рекао је пре неки дан Милко Штимац, председник Комисије за хартије од вредности, не спорећи, међутим, могућност „штимовања” књиговодствене вредности.

Премда је законом натерала све фирме из процеса приватизације да изађу на тржиште капитала, а да претходно није изградила механизам заштите од економски неоснованог пада вредности њихових акција, државу очигледно није потресла чињеница да су папири многих компанија у протеклих месец дана појефтинили више од 50 одсто. Ваљда зато што су ионако те папире грађани добили бесплатно!