Летњи покушај обједињавања опозиције

Више од месец дана пошто је промовисао идеју окупљања опозиције, Бојан Пајтић је одржао први састанак са једним од могућих партнера. Делегација Демократске странке разговарала је о сарадњи са делегацијом СДА Санџака коју је предводио Сулејман Угљанин. За сада ништа конкретно није договорено, само су отворене неке теме и најављени нови састанци.

Мини-опозициони савез Чедомира Јовановића, Верољуба Стевановића и Бошка Ничића отишао је мало даље. Они су већ конкретизовали сарадњу и предложеном платформом „Окупљање за Србију” наметнули се као важан фактор у опозиционом блоку. Платформа је достављена ДС-у, Новој странци и Лиги социјалдемократа Војводине. Са њом су млади Либерално демократске партије упознали 2. јула и председника Србије Томислава Николића, поклонивши му уз платформу и глобус како би му на симболичан начин „помогли да се боље снађе на тој функцији”.

У том документу наводи се да се „Србија три месеца након избора налази пред потпуним сломом”, захтевају се „брзи одговори на проблеме који постоје у готово свакој области друштвеног живота” и предлажу решења која би, према ЛДП-у, помогла да се ситуација у Србији поправи. Лигаши су најавили да ће о тој платформи став заузети на седници ГО странке 14. јула у Сомбору, а шта мисле у ДС-у знаће се после заједничког састанка Председништва и Политичког савета те странке на коме ће се о томе разговарати.

„У сваком случају, обавестили смо Чедомира Јовановића да очекујемо даљу сарадњу”, каже Александра Јерков, портпарол ДС-а.

А портпарол ЛДП-а Јован Најденов каже да та странка намерава да о „Окупљању за Србију” разговара и са синдикатима, невладиним организацијама и струковним удружењима, са свима који су, како истиче, јавно исказали спремност да разговарају око формирања политичке алтернативе.

Александра Јерков изгледа да није забринута што им ЛДП, чини се, преузима иницијативу о обједињавању опозиције. Она наводи за наш лист да је састанак са СДА први у низу, да је намера да се разговара са свима, али да још не постоји неки прецизан календар догађаја. Како наглашава, не ради се само о сарадњи са странкама, него и са појединцима.

„Већ смо имали разговоре са неким истакнутим појединцима и у наредним данима биће доста добрих вести. Реч је, значи, о окупљању свих оних који желе да се боре против опасне тенденције коју показује овај режим – да угуши сваку врсту критичког мишљења”, истиче она.

Лидер покрета „Заједно за Србију” Душан Петровић јуче је за „Политику” навео да та организација разговара са готово свим опозиционим странкама.

„Циљ ове дискусије је да буде утврђено да ли постоји могућност да усагласимо ставове о најважнијим питањима унутрашње и спољне политике. Свака иницијатива која би продубила и убрзала ову комуникацију је добродошла”, истиче он.

У овој општој спремности на сарадњу за сада се издваја организација која је у зачетку, али са неким познатим лицима. Мирослав Алексић, члан иницијативног одбора Народне странке Србије, која је настала на темељима дела Уједињених региона Србије, уверава да НСС неће бити део неког опозиционог корпуса. То је, додаје Алексић, већ виђена прича која на мартовским изборима није донела изборни резултат и НСС тим путем више неће да иде.

„Удруживање странака у политичкој историји Србије показало се као погрешан политички потез. Народна странка Србије ће стрпљиво градити свој политички пут и циљ је да на следећим изборима будемо алтернатива владајућим странкама, јер није природно да наша земља нема опозицију”, истиче Алексић.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић управо истиче да простора за опозицију у земљи Србији увек има, јер „овде има страшно много незадовољних људи, а и није за веровати баш да ће све што власт предлаже или што је већ урадила донети добитак друштву”. Њему се, међутим, чини да опозиција може постати политички делотворна само ако се промене носиоци опозиционе идеје.

„Стари људи, људи које је Вучић поразио тако убедљиво, тешко да у некој скоријој будућности могу да га победе. Уосталом, то говори и последње истраживање јавног мњења – две године након силаска с власти ДС-а, напредњаци чак још више доминирају бирачким телом. То је показатељ да је повратак поверења у опозиционе лидере и странке могућ само ако се кроз одређени временски период на чело тих странака и коалиција појаве нови људи”, указује Станковић.

Фатић: Делови платформе ЛДП-а нису у складу са Уставом

Координатор за сарадњу са медијима у Кабинету председника Србије Вук Фатић оценио је јуче да у платформи ЛДП-а, коју је та странка предала председнику, има доста ствари о којима се може разговарати, али и делова који „благо речено нису у складу са Уставом Србије” и о којима тешко може бити речи.

Фатић је у писаној изјави прослеђеној медијима, истакао: „Чланство Србије у НАТО, као што у свом документу предлаже ЛДП, апсолутно је супротно Уставним одредбама о војној неутралности Србије”. Он је додао да не разуме зашто ЛДП сматра да би само и искључиво улазак Србије у НАТО представљао гаранцију трајног мира на Балкану.

Коментаришући захтев ЛДП да Војводина добије уставну аутономију, навео је да покрајина већ има аутономију која је призната Уставом Србије.

„Додуше, ЛДП тражи да Војводина и сви региони у Србији, имају право, како кажу, да одлучују сами за себе. Шта то значи? Да ли то значи федерализацију Србије, што би умножило ионако огромну државну администрацију? Или можда значи да ЛДП тражи стварање претпоставки за даље комадање наше земље”, запитао је Фатић.