Фирма без запослених има 1,5 милијарди евра

Нафтна индустрија Србије највеће је наше предузеће по нето добити и приходу показало је јучерашње представљање листе „100 нај...привредних друштава” у 2013. години Агенције за привредне регистре, али је праву пометњу на конференцији за медије изазвала информација да је на четвртом месту по висини капитала предузеће „ТС Империјал клиринг хаус” са 184 милијарде динара или око 1,5 милијарди евра. Та фирма регистрована у Београду нема ниједног запосленог, нити има исказаних прихода, изјавила је Ружица Стаменковић, регистратор у Агенцији за привредне регистре. „То је мало привредно друштво и његов капитал који га је довео на четврто место заправо је оснивачки капитал. Ово друштво не показује активност, послује без запослених и нема исказаних пословних прихода”, навела је она.

Ова фирма је регистрована за обављање делатности финансијских услуга, али Стаменковићева јуче није могла да каже чиме се бави. Детаљнијим увидом у податке о регистрацији овог предузећа види се, међутим, да је тај огромни капитал заправо неновчани, а потиче од злата и дијаманата. Само предузеће основано је с капиталом од 500 евра као, уосталом, и свака друга фирма у Србији. Већински капитал, и то 80 одсто, припада „ТС Тристар империјал интернационал кредит институту” са Кипра, а 20 одсто припада домаћем физичком лицу.

Иначе, према нашим прописима неновчани улог могу бити: ствари, покретне и непокретне, права, новац, хартије од вредности, проналазак, облик индустријског производа, цртеж који се може пренети на индустријски производ, знак разликовања, ауторско дело и друго.

АПР, иначе, само региструје да ли предузеће испуњава услове за регистрацију и не проверава вредност неновчаног улога.

Познаваоци прилика кажу да ее реч о познатој и великој кипарској фирми, а да би мотив за то што су приложили доказ да имају имовину у вредности од око 1,5 милијарди евра у злату и дијамантима то што се код нас на ту имовину не плаћа порез!

Другим речима, формалноправно власник злата и дијаманта је фирма из Београда без обзира на то што јој је оснивач са Кипра. Управо због имовине у злату и дијамантима могло би се десити да наша земља буде порески рај уместо Кипра преко ког су овдашњи бизнисмени оснивали предузећа. Србија има с Кипром, подсећања ради, споразум о избегавању двоструког опорезивања.

Стаменковићева је нагласила и да овогодишње листе Агенције за привредне регистре о пословању предузећа детаљно изучавају и у Министарству привреде, али и у Министарству финансија, наводећи да су саопштења послата и премијеру

У сенци ове приче остали су многи подаци везани за НИС који је лане остварио добитак од 52, а приход од непуних 250 милијарди динара. НИС остварује више од једне десетине укупног добитка целе српске привреде.

По критеријуму нето добити знатно испод њих је „Телеком” с остварених 15, следи „Теленор” с 11, „Таркет” са осам и „Тигар” са шест милијарди динара. После НИС-а највећи приход је имала компанија „Фијат” од 171, ЈП ЕПС 152, следи „Телеком” с 86 и „ЕПС снабдевање” с 82 милијарде динара.

Иначе, „Путеви Србије” располажу највећим укупним капиталом од 346 милијарди динара. Следи ЈП Електропривреда Србије са капиталом од 273 милијарде динара. На трећем месту су „Железнице Србије” са капиталом од 204 милијарде динара. На четвртом је „ТС Империјал клиринг хаус” са 184, а на петом месту се налази компанија НИС са капиталом од 176 милијарди динара.

На листи „Сто највећих привредних друштава по нето губитку” налази се „Србијагас”, предузеће које са губитком од око 50 милијарди динара чини чак десетину укупног нето губитка који су исказала сва привредна друштва. „Знатно мањи износ нето губитка од 15 милијарди динара бележи ’Железара Смедерево’”, наводи Стаменковић.

На трећем месту по губицима је Српска фабрика стакла Параћин са 13,8, а затим „Петрохемија” са 11,8 милијарди динара.

Највеће кумулиране губитке, као и претходних година исказале су „Железнице Србије”, а ти губици износе 146 милијарди динара и већи су за 5,7 одсто у односу на 2012. годину.

Међу пет највећих компанија на листи највећих кумулираних губитака су и „Србијагас” са 107, „Петрохемија” са 58, ЕПС и „Вип мобиле” са по 54 милијарде динара.