И изнад БИА има суд

Камере, бубице и остала техника за снимање и прислушкивање могу да се поставе само уз знање и одобрење суда, и то Вишег суда у Београду за целу територију Србије. То предвиђају измене Закона о Безбедносно-информативној агенцији.

БИА ће и даље одлучивати о томе кога ће „ставити на мере”, али ће за спровођење праћења и прислушкивања морати да има одобрење суда. Директор БИА ће предлагати конкретну меру, а председник Вишег суд у Београду ће давати коначну реч. При томе треба да води рачуна о оправданости праћења и прислушкивања и поштовању људских права.

Контрола суда, као државног органа судске власти, над мерама Безбедносно-информативне агенције, требало би да заштити људска права, иако многи сматрају да ће то бити само обична процедурална формалност.

С одобрењем суда, БИА може да има увид у електронску пошту, телефонске разговоре и поруке, налоге на друштвеним мрежама, као и у комуникацију која се одвија у приватним просторијама „ин виво”.

Измене Закона о БИА усвојене су шест месеци после одлуке Уставног суда од 26. децембра прошле године, којом је утврђено да одредбе чланова 13, 14 и 15 Закона о Безбедносно-информативној агенцији нису у сагласности са Уставом Републике Србије, па је наложено да се усагласе са највишим правним актом у року од шест месеци.

– Реч је о веома важним законским одредбама о посебним мерама којима се одступа од уставног начела неповредивости тајности писама и других средстава општења, као и о кругу особа и условима под којима се такве мере могу одредити. Дакле, овим изменама је потребно у потпуности обезбедити уставно право којим се гарантује неповредивост тајности писама и других средстава комуникације, уз прописивање ограничења овог права, ако је то неопходно ради заштите безбедности Републике Србије, у складу са одредбом члана 41 став 2 Устава – објаснио је министар правде Никола Селаковић када је предлог измена закона образлагао у Народној скупштини.

Устав Републике Србије, у члану 41, каже: „Тајност писама и других средстава комуницирања је неповредива (став 1). Одступања су дозвољена само на одређено време и на основу одлуке суда, ако су неопходна ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом (став 2)”.

Изменом закона прецизније је одређен круг особа према којима се посебне мере могу одредити, чиме је попуњена празнина из ранијег закона. Наиме, реч је о особи, групи или организацији за коју постоје основи сумње да предузима или припрема радње усмерене против безбедности Републике Србије, а околности случаја указују да се на други начин те радње не би могле открити, спречити или доказати или би то изазвало несразмерне тешкоће или велику опасност.

Посебно је наглашено да се мере „могу применити само у обиму ограничавања људских права који је неопходан да се заштити безбедност демократског друштва”.

О предлогу директора БИА за „стављање на мере” одлучује председник Вишег суда у Београду, или судија кога он одреди међу судијама посебног одељења тог суда, које је надлежно да поступа у предметима организованог криминала, корупције и других тешких кривичних дела. Реч је о посебном одељењу Вишег суда у Београду, које суди за кривична дела тероризма и одређена кривична дела против безбедности Републике Србије, а судије су специјализоване управо за поступање у тим предметима.

Виши суд у Београду одлучиваће о мерама за целу територију Србије.

Међутим, ако овај суд не усвоји предлог директора БИА, он може да се жали Апелационом суду. За одлучивање у другом степену надлежно је веће од троје судија посебног одељења Апелационог суда у Београду, који поступају у предметима организованог криминала, корупције и другим тешким кривичним делима, укључујући и кривична дела тероризма и одређена кривична дела против безбедности Републике Србије.

Тако је обезбеђена двостепеност у судском одлучивању о посебним мерама праћења и прислушкивања, за разлику од досадање ситуације, када је о предлогу БИА одлучивао само Врховни касациони суд.

Мере се могу примењивати највише 12 месеци, али се њихова оправданост мора преиспитивати на свака три месеца. Осим тога, примена мера мора бити укинута чим престану разлози за њихову примену.

Новину представља и обавеза вођења посебног уписника у којем се чува материјал о примени посебних мера, који се води у складу са законом који уређује тајност података.

-----------------------------------------------------------------------

Шабић: Потребан нов закон о БИА

Измене Закона о Безбедносно-информативној агенцији отклањају недостатке, али Србији је потребан нови закон о БИА, наглашава Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

– Пре две године смо заштитник грађана и ја тражили хитно доношење новог закона, а добили смо измене и допуне. Мислим да смо могли много више – каже Шабић за „Политику”.

Добро је да се сада прислушкивање и снимање могу обављати само на основу одлуке суда, додаје Шабић, али истиче да потреба за новим законом отвара читав низ питања у вези са начином функционисања и параполитичким овлашћењима БИА, као службе која је успостављена за заштиту државне безбедности. Зато рад на новом закону завређује озбиљну пажњу експерата у овој материји.

Осим тога, Србији је потребан и нови закон о електронским комуникацијама, додао је Шабић.