Средовечни јунаци заглављени у транзицији

Карлове Вари– Пријатно је било на светској премијери „Споменика Мајклу Џексону”, још једног српског филма који се такмичи за вредну награду у програму „Источно од Запада” на 49. фестивалу Карлове Вари.

У пуној дворани романтичног карловарског позоришта – добро расположење и срдачни аплаузи за сценаристу и редитеља Дарка Лунгулова, глумце Наташу Тапушковић и Драгана Бјелогрлића, продуценткињу Снежану Пенев и копродуценте Феликса Ејзела (Немачка) и Огњена Антова (Македонија).

Боље место за први међународни сусрет филма с публиком Дарко Лунгулов („Тамо и овде”) није могао да пожели. На фестивалу Карлове Вари сваки филм се дочекује с великом љубављу и поштовањем, а испраћа громким аплаузима, што ауторе често може да доведе и у заблуду да им је филм далеко бољи него што јесте.

Лунгулов у ову неодољиву карловарску замку, верујем, неће упасти. Његов нови филм није ремек-дело, што се по реакцијама публике могло извести као закључак, али има све квалитете који му могу обезбедити и динамичан фестивалски живот и добру прођу на биоскопским благајнама.

Једноставно, „Споменик Мајклу Џексону”, као горко-слатка комедија с изврсно одабраним глумцима, од оне је врсте филмова који с лакоћом проналазе пут до срца гледаоца. Класично постављеног наративног тока, без оптерећујућих сценаристичких еквилибристика, пун емоција и симпатичних средовечних филмских јунака који нису одустали од својих снова и вере у љубав, овај филм производи топлину које је биоскопска публика жељна. Производи и смех, и то баш на оним местима на којима је то аутор и желео.

Сигурном и сада већ искуснијом редитељском руком Лунгулов заокружује своју црнохуморну причу о Марку (Борис Милосављевић). Том једином берберину у малом српском граду што полако одумире, који се из свог прирођеног алтруизма, романтичарских побуда и жеље да поврати вољену жену Љубинку (Наташа Тапушковић), заједно са својим другом Душаном (Драган Бјелогрлић), ваздухопловним официром који брине о напуштеном малом локалном аеродрому, упушта у готово сулуду, апсурдну авантуру.

Марко је наумио да на постољу управо уклоњеног партизанског споменика (одлука новодошле локалне демократске власти, реч је о 2009. години), зарад оживљавања града развојем туризма, отварањем аеродрома, и зарад доказивања вољеној Љубинки, подигне споменик мега поп звезди Мајклу Џексону. Свако из својих хуманих разлога, подршку му пружају и локални свештеник (Љубомир Бандовић) и ромски „краљ отпада” (Тони Михајловски), а на крају је „реш печен” и председник месне заједнице, прпошни демократа с талентом „уграђивања” у послове оних изнад себе и тајкуна (Бранислав Трифуновић)...

Духовито, без цинизма, повремено баш трагикомично. Јер, Лунгулов нам заправо прича и о томе како смо се затекли и заглавили у такозваној друштвеној транзицији и како се у њој не сналазимо, већ се у окружењу поремећених вредности копрцамо, често не знајући где ударамо. Да није истинито, било би још смешније.

Сумирајући за „Политику” утиске после прве од три пројекције свог филма, Дарко Лунгулов каже: „Драго ми је што је ’Споменик Мајклу Џексону’ имао светску премијеру баш у Карловим Варима, јер се благо наслања на традицију филмова с малим, обичним човеком као јунаком и ироничним приступом, што је било карактеристично за чешки филм шездесетих година двадесетог века. Можда је и зато чешка публика дисала с филмом и пратила сваку промену нијансе, реагујући на хумор на прави начин”.

Задовољство пријемом филма не крију ни глумица Наташа Тапушковић ни глумац Драган Бјелогрлић, којем су у Карловим Варима прилазили и челници фестивала у Палм Спрингсу, Бергену, Дохи и Дубаију, у жељи да обезбеде приказивање његовог филма „Монтевидео, видимо се!” за своје фестивалске програме.

Филм „Споменик Мајклу Џексону”, у којем и Хрватска учествује као једна од копродуцентских земаља, ускоро ће се наћи и у такмичарском програму 61. фестивала у Пули.

Повратак Мине Ђукић на „место злочина”

На изванредан пријем у програму „Други поглед” наишао је поетски и личан филм „Непослушни” Мине Ђукић.

– Карлове Вари су и текако заслужне за живот и пут филма „Непослушни” јер сам овде прошле године први пут представила филм у радној фази и добила прве реакције људи из струке. Овде се трејлер филма допао програмерки Санденс фестивала Ким Јутани, где је после и била његова светска премијера. Тако је фестивал Карлове Вари за мене место на ком се жеље остварују и на којем се лепо и лако дише – каже за „Политику” Мина Ђукић, која је лично присуствовала пројекцији у дворани препуној упркос чињеници што се у то време одржавала драматична полуфинална утакмица између Немачке и Бразила.

Мина Ђукић на премијери свог филма „Непослушни” у Карловим Варима

Наша млада редитељка задржала се у исцрпљујуће дугом разговору с публиком, који је трајао далеко иза поноћи. За „Политику” открива и да је у Карловим Варима, баш у време фестивала, боравила са родитељима пре тачно 20 година и да је маштала да једном опет дође, и то као учесник. „Леп је осећај то играње са заветима из детињства”, каже Мина Ђукић.