Кипарске дијаманте нико не проверава

То што је код нас регистрована фирма „ТС Империјал клиринг хаус” с Кипра са оснивачким неновчаним капиталу у вредности од чак 1,6 милијарди евра у злату и дијамантима не значи да је Србија порески рај. Понајмање због тога што не опорезујемо злато и дијаманте, који су, формално-правно, унети као неновчани капитал те фирме. Пре ће бити  да се ради о некој мутној работи којој наши органи још нису ушли у траг. Стручњаци с којима смо разговарали сагласни су да ту нису чиста посла и да би податке о оснивању фирме под обавезно требало проверити.

Да се Агенцији за привредне регистре може „поткрасти” грешка да прихвати сертификат, којим се потврђује да неко негде има толику имовину у злату и дијамантима види се и из тога што АПР само региструје да ли предузеће испуњава услове за регистрацију, а нема обавезу да провери вредност неновчаног улога. Иначе, и ово предузеће је основано с 500 евра новчаног улога као и многа друга у Србији.

Пре два дана Агенција за привредне регистре објaвила је податак да је међу пет највећих предузећа по вредности капитала фирма „ТС Империјал клиринг хаус” из Београда с оснивачким капиталом од 184 милијарде динара. Предузеће не послује, нема приход и ниједног запосленог. Већински власник је фирма с Кипра „ТСТристар империјал интернационал кредит институт”.

Ова фирма није никакав изузетак по томе што постоји, а нема ниједног запосленог, јер таквих, према подацима АПР има преко 24.000, а основани су са само 100 динара оснивачког капитала! Све по закону.

Зашто је кипарска фирма одабрала баш нас да толики капитал, у злату и дијамантима, који, истина, никад нису, нити ће крочити у Србију, „веже” за домаћу фирму? Стручњаци кажу да је разлог за то што се на ове драгоцености порез код нас не плаћа.

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, каже да га не би чудило да се у овом случају ради о примеру за Гинисову књигу рекорда и да, заправо, иза тог сертификата не стоји ништа.

– Порезници би требало да се позабаве овим случајем. Ми смо необична земља која од све имовине правних лица опорезује само непокретности, а не и тако велике вредности у злату и дијамантима. У другим земљама би таква компанија, која нема пословање, морала да плати и порез на одржавање компаније, а код нас тога нема – наводи овај стручњак.

Формално правно сви ти дијаманти и злато у тој позамашној вредности и Кипранима и београдској фирми негде су блокирани, јер фирма за своје пословање одговара својим оснивачким капиталом. И имовинским и неимовинским. Баш зато је чудно да толики капитал власнику не одбацује добит, а има трошкове његовог чувања.

Један саговорник који је желео да остане анониман каже да је по среди превара, пре свега због висине наведеног капитала. „Да су пријавили вредност од 10 до 15 милиона евра то нико не би приметио”.

Овај стручњак каже да пример фирме „ТС Империјал клиринг хаус” показује мањкавости нашег система и код регистрације предузећа, као и код хартија од вредности какве су ти сертификати о потврди неновчане имовине.

– Овим наша држава, као уосталом и у приватизацији предузећа, показује да је не интересује порекло новца. Видели смо како смо ту прошли и какве смо наводне инвеститоре добили. У већини земаља када у банци депонујете сертификат који потврђује да имате неку вредност банка тражи од онога ко је такав папир издао да потврди његову аутентичност. То је као кад положите чек на свој рачун у банку па они траже доказ да има покриће – каже наш саговорник.

Професор Милојко Арсић са београдског Економског факултета такође сматра да је у овом случају нешто сумњиво, односно да треба проверити да ли су подаци тачни, ко су прави власници фирме, да ли се ради о неком прању новца.

– Чудно је да некоме толики ресурс годинама стоји без употребе. Код нас се злато и дијаманти не опорезују, већ као у већини земаља некретнине, аутомобили. Финансијска имовина се не опорезује, већ само ако се на то остварује приход. Економска струка сматра да сву имовину треба опорезовати, међутим, то је у пракси тешко изводљиво – каже Арсић.

То што је једна фирма с Кипра решила да овде оснује предузеће, за разлику од многих овдашњих бизнисмена који су управо ту пореску дестинацију одабрали за оснивање фирми преко које ће радити у Србији, не може да наведе на закључак да смо ми порески рај, а ни порески пакао.

Порески стручњак Ђерђ Пап каже да смо по пореским обавезама конкурентни са другим земљама у региону, а поготово смо то били доскора када су и порез на добит предузећа и порез на дивиденде били 10 одсто, а сада су повећани на 15 одсто.