Позоришна игра у азилу

Фестивал „Нови тврђава театар” одржан је у Вили „Станковић” у Чортановцима код Инђије, од 5. до 9. јула, у прилично необичним околностима, могућим скоро само у нашем фарсичном културном животу. Фестивал је реализован у особеном избеглиштву, послепрогона дирекције фестивала с њихове иницијалне, оснивачке адресе у Смедереву. Да апсурд буде већи него што већ јесте, паралелно су одржана два позоришна фестивала, „Нови тврђава театар”, азилант у Чортановцима,и новоосновани „Театар у тврђави” у Смедереву, при чему је румунска представа „Парк” уврштена у програм оба фестивала.

„Нови тврђава театар”,којем у целини дајемо недвосмислену уметничку предност, отворен је представом „Сплетка и љубав”, насталом према раној драми Фридриха Шилера (1784), у одличној драматуршкој адаптацији Небојше Ромчевића, дискретној режији Немање Ранковића и извођењу Народног позоришта из Ужица. Представа се и тематски и стилски сјајно уклопила у амбијент Виле „Станковић”, у њену архаичну монументалност и тиху изолацију. Публика је имала задовољство да испрати Шилеров напети мелодрамски заплет, ромео-јулијевског типа, о забрањенојљубави двоје младих из различитих сталежа – Фердинанда (Бранислав Љубичић),председниковог сина,и Луизе (Ивана Павићевић Лазић), ћерке градског музичара.

Посебну актуелност представи даје акцентовање друштвено-политичког контекста драме, нама данас врло препознатљиво. Оснажена је тема бахатости и корумпираности политичара на власти, које воде буђењу револуционарног духа потлачиваних и понижаваних. На улицама се беда, страх и крв шире као куга, нереди су лакозапаљиви, што је Шилер политички врло освешћено исписао. У овој представи евидентна је Мелхингерова тврдња да је млади Шилер био најреволуционарнији дух и најполитичнија глава у немачком штурм унд дрангу.

Другефестивалскевечерииграна је представа „Мирни дани у Миксинг парту”, по роману норвешког писца Ерленда Луа (2010), у режији Бориса Лијешевића и извођењу Загребачког казалишта младих. Ту је реч о комедији која на фино ишчашен, апсурдан начин приказује професионална и брачна искушења писца Брора Телемана (Зоран Чубрило),који пролази кроз муке стваралачке блокаде и истовременог отуђења у браку. Радња је смештена у околности породичног одмора у Немачкој, где Брор доживљава неверство супруге Нине (Катарина Бистрович-Дарваш), али и сопствено лудило опсесије звездом-куварицом Најџелом Лосон (Урша Раукар). Чињеница да је он позоришни писац и махнити заљубљеник у театар ову представу обликује и као оду театру, дело у славу игре која постаје важнија и стварнија од живота, што је представљено и кроз ефектне сонгове (композитор Александар Костић).

Текст Ерленда Луа убојито је циничан, провокативан, из њега се изливају изазовни коментари о животу у данашњој Европи (драматургија Јелена Ковачић). Лијешевићева маштовита и функционална редитељска зачудност, подржана сјајном игром глумаца ЗКМ-а, на прави начин је успела да представи бројне, уплетене апсурде савременог живота које текст третира. У представи је посебна композиција игре, гледаоци могу да прате неколико паралелних призора, више сцена изводи се симултано, као да посматрамо стварни живот. На пример, паралелно са свађама брачног пара Телеман, њихова ћерка Хајди (Хрвојка Беговић) усредсређено игра тенис, син Бертхолд (Ведран Живолић) одсутно се, месечарски мува по сцени, с кокошком у рукама, смешно обучен у дугачки плашт с мотивима МикијаМауса. Ови истовремено спонтани и зачудни призори откривају фину промишљеност Лијешевићевог сценског рукописа,који веродостојно отелотворује тужно-комичне парадоксе живота у данашњој Европи.

Игноришући тензије које су му претходиле, као и реалнију могућност да ове године буде угашен, фестивал „Нови тврђава театар” одржао се одлучно, скромно и достојанствено (фестивал је затворила „Коштана” Андраша Урбана). Истовремено је његова реализација потврдила изузетност театарских потенцијала Виле „Станковић”, упечатљивог здања неосредњовековног духа, које ће, надамо се, постати редовнији сценски простор.