Трговци дијамантима обманули јавност

То што је компанија „ТС Империјал клиринг хаус” пре два дана саопштила да не може да ради и запошљава раднике у Србији, јер банке не желе да јој отворе рачун, једноставно није тачно. Ова фирма има и динарски и девизни рачун у Интеза банци који су отворени 21. августа 2013. године и који су укључени у платни промет што се види и из Јединственог регистра рачуна Народне банке Србије. Да је банка својевољно рачун угасила НБС би то и регистровала, потврђено нам је у централној банци. У Интеза банци су нам рекли да не смеју обелодањују податке о својим клијентима.

„ТС Империјал клиринг хаус” је фирма с једним од највећих оснивачких капитала у Србији, истина, неновчаним од 184 милијарде динара или 1,6 милијарди евра, у злату и дијамантима. Та фирма, према подацима које је саопштила Агенција за привредне регистре, не послује код нас, нема приходе и нема ниједног запосленог. Већински власник је фирма с Кипра „ТСТристар империјал интернационал кредит институт”, а удео од 20 одсто има Љиљана Татић.

Да ли је, међутим, држави Србији нешто сумњиво у постојању ове фирме и уносу повеликог неновчаног капитала у облику сертификата о постојању злата и дијаманата – и даље је непознато. На пример, од Управе за спречавање прања новца на питање да ли је у реченом случају било посла за њих, добијен је одговор да они, заправо, тајно раде.

–Управа не може да коментарише предмете, нити да даје информације о томе да ли је нека фирма предмет анализе или не, пошто су сви подаци и информације које обрађује означени одређеним степеном тајности.Финансијско пословање одређене фирме може да постане предмет интересовања Управе за спречавање прања новца ако постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма. До информација о основама сумње може да дође ако јој банка на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања пријави сумњиву трансакцију или ако други надлежни државни орган покрене такву иницијативу.

Иако је прва реакција на то да банка неком предузећу неће да отвори рачун, или га једнострано угаси, питање шта им је сумњиво у њиховом капиталу, пословању, власничкој структури или репутацији, Љиљана Татић,са звањем прокуристе (пуномоћник, заступник привредног друштва), у јучерашњем, новом, саопштењу поново се обрушила на банке да су главни разлог за то што немају пословање у Србији.

–ТСИ је финансијска организација која се бави финансијским инжењерингом и послује за рачун својих клијената на пољу инвестиционог банкарства. У преводу ми управљамо имовином и новцем за рачун клијента који нам је свој такозвани асет (који је израз за имовину у енглеском банкарском речнику), било новчани било неновчани, дао на управљање.Нама су угашени пословни рачуни, иако закон не даје право банкама једностраног раскидања уговора којим клијента доводи пред свршен чин да када позове своју банку добије информацију да његови рачуни више не постоје” – навела је Љиљана Татић.

По њој, дубоко неразумевање банкарских послова, страх и банкарско политички лоби који ради у оквиру својих затворених пословнополитичких кругова разлози су зашто фирма „ТС Империјал клиринг хаус” још увек не послује у Србији и нема запослених.

„Наши пројекти нису никад стигли да буду разматрани иако смо упутили писмо Министарству финансија и указали на проблеме.
Разлог оваквог понашања је страх, незнање и корупција”.

Она даље саопштава да је њихова фирма регистрована у складу са законима у Србији,„а сви добро знамо да је обавеза сваког правног лица да има отворен пословни рачун и да искључиво ради преко рачуна. Због тога смо упозорили банке да уколико одбију да нам отворе рачуне они нам индиректно ускраћују Уставом Србије загарантовано право на рад. Нико се на то није обазирао до јуче. Последица је данас да нам је ускраћено право на рад и зато нема запослених и нема активности, већ ТСИ остварује само губитак у пословању. Наш губитак је планиран и у висини одобреног буџета од стране оснивача. Ми не доводимо у ризик поверену имовину наших клијената по цену да никада не покренемо активности у Србији. О овом проблему обавестили смо Народну банку пре 10 месеци и тражили да се ствар преиспита те да се изврши контрола и надзор над банкама које су овако поступиле. Писмо је послато почетком октобра 2013. и још увек чекамо одговор НБС, каже се у подужем писму које је Татићева упутила и „Политици”.

„Такође у августу 2013. послали смо писмо упозорења банци у коме смо навели да их упозоравамо да, уколико, после три месеца процедуре, одбију да нам отворе рачуне, по закону су дужни да обавесте надлежне органе који ће спровести истрагу у вези са сумњама које буду изнели у вези са разлогом за одбијање”, истиче Татићева, али не каже ништа о рачуну код Интеза банке.