Немци протерали агента ЦИА

Два случаја америчке шпијунаже у Немачкој откривена минулих дана прете да озбиљно угрозе немачко-америчке односе, чак више него када је прошле године немачка јавност открила да америчка Национална безбедносна агенција (НСА) рутински шпијунира телефонске разговоре и електронску преписку милиона Немаца.

Да су односи Берлин-Вашингтон озбиљно затегнути сведочи то што је јуче немачка влада затражила од главног представника америчких обавештајних агенција у Немачкој да напусти ту земљу. Одмах по својеврсном протеривању „резидента” америчких обавештајних агенција у Немачкој, Бела кућа је саопштила да је од кључног значаја да САД и Немачка наставе сарадњу.

„Видели смо ове извештаје и немамо коментар на наводни случај шпијунирања. Међутим, наше безбедносне и обавештајне везе са Немачком су веома важне и доприносе безбедности Немаца и Американаца”, рекла је портпаролка Беле куће Кејтлин Хајден.

С друге стране, немачки политичари више чак и не желе да своје реакције увију у „дипломатску обланду”, што сведочи јучерашња изјава Волфганга Шојблеа, немачког министра финансија и једног од најближих сарадника Меркелове. Овај прекаљени политичар је неуобичајено отворено говорио о америчкој „глупости” што шпијунирају свог европског савезника, јер САД и Немачка разменом информација обавештајних служби успевају да се одбране од тероризма.

„То, међутим, не значи да Американци код нас смеју да регрутују трећеразредне људе”, рекао је Шојбле у панел дискусији на немачкој телевизији Феникс. „То је тако глупо и због толико много глупости човеку дође да се заплаче.”

Иако је рекао да се осећа мање угрожено од Американаца него од неких других у свету, Шојбле је истакао да цела ова ситуација ни канцеларку Меркел „није забавила”. То се видело и у њеном јучерашњем обраћању новинарима, после састанка са премијером Молдавије Јуријем Леанчом, када додуше није била оштра као Шојбле.

„Са моје тачке гледишта, шпијунирање савезника је губитак енергије. Имамо толико проблема, требало би да се усредсредимо на важне ствари”, рекла је она, истакавши рат у Сирију и претњу тероризмом. „Мислим да у овим временима, која могу бити веома конфузна, пуно тога зависи од поверења међу савезницима. Више поверења може да значи већу безбедност.”

Сличне поруке је Меркелова упућивала и прошле године када је, захваљујући документима које је медијима дао амерички узбуњивач и бивши сарадник НСА Едвард Сноуден, откривено да је чак прислушкиван и њен телефон. Међутим, овог пута се више „запалила” немачка јавност, али и немачки политичари, будући да се из првог откривеног случаја види да су Американци плаћали нижерангираног припадника немачке обавештајне службе (БНД) да им шаље податке – шта заправо Немци знају о томе колико их Американци шпијунирају.

Овај случај шпијунаже највише је узнемирио немачке парламентарце, јер су Американци двоструком агенту плаћали да добију информације о раду истражне комисије Бундестага, задужене за расветљавање случаја америчке шпијунаже и прислушкивања у Немачкој. Према речима шефа ове парламентарне комисије Ханса Кристијана Штробелеа, америчке тајне службе су у потпуности ван контроле.

„Они изгледа мисле да им је допуштено да раде све, чак и у Немачкој”, рекао је Штробеле, додајући да је Немачка увек добровољно сарађивала са САД па су на немачкој територији и америчке војне базе, чије трошкове делом и Немачка финансира. „Увредити свог домаћина на овакав начин нешто је што (немачка) савезна влада не може да толерише. Што дуже то није разјашњено, то ћемо више имати утисак да постоји читава мочвара да се открије.”

Међутим, познаваоци прилика кажу да је владу у Берлину више забринуо другооткривени случај шпијунаже, него овај у којем су САД добијале информације о раду Штробелеове комисије, која иначе има несугласице са владом Ангеле Меркел јер не жели да омогући да Сноуден безбедно дође из Москве у Берлин и сведочи о америчком шпијунирању. Наиме, други случај се односи на запосленог у Министарству одбране, који је био референт у одељењу за политику, задужен за област наоружања, па је учествовао у припремању безбедносно-политичких смерница немачке политике. Како кажу незванични извори „Зидојче цајтунга”, овај случај је „много озбиљнији” од првог јер је шпијун у БНД продавао документа „ограничене вредности”.

„Поражавајући је спектакл гледати како бивају откривени амерички шпијуни сваке недеље”, каже Томас Оперман, шеф посланичке групе владајуће Социјалдемократске партије у Бундестагу, додајући да би америчко савезништво са Немачком могло да буде „у потпуности урушено”.

Чак и амерички медији указују да немачко-амерички односи прете да падну на „још ниже гране”, док је „Њујорк тајмс” оценио да је „оштар језик” на релацији Берлин–Вашингтон права реткост од успостављања партнерства 1945. године. Како пише „Њујорк тајмс”, афера прети затезањем дипломатских односа јер су највиши немачки државни званичници бесни после најновијих открића.

Да је то тако сведочи и изјава немачког председника Јоакима Гаука, који је немачкој телевизији ЗДФ рекао да уколико се последњи извештаји потврде – а у међувремену су потврђени – то значи да је реч „о коцкању са пријатељством између блиских савезника”.

„Онда ћемо стварно морати да кажемо: доста је”, рекао је Гаук.

На све то коментатор угледног недељника „Шпигла” пише да је „понижење то што Американци очигледно не маре на то што ми (Немци) мислимо”.

Упркос томе, Вашингтону баш не одговара ово затезање односа, нарочито у светлу украјинске кризе у којој Берлин све отвореније заузима помирљивији став према Москви, инсистирајући на дипломатским покушајима чак и када ситуација на трену све више личи на ратну зону. 

Оно што је очигледно јесте то да „обични” Немци све више желе да њихови политичари воде политику независнију од САД. То потврђују резултати истраживања јавног мњења, које је недавно објавио „Шпигл”, према којем је 57 одсто Немаца мишљења да би Немачка требало да буде независнија од Америке, а  чак 69 одсто испитаника каже да је њихово поверење у америчке савезнике опало.