Подваљивачи

Србија према доступним подацима има 145 општина и 24 града. Плус Београд као главни град. То би се, у најкраћем, могло подвести по локалну самоуправу. Од те и толике локалне самоуправе, према извештају Светске банке „Преглед финансија локалних самоуправа – могућност за побољшање ефикасности”, само пет општина, Мали Зворник, Смедеревска Паланка, Ћуприја, Дољевац и Ивањица, поштују правила државе Србије у погледу броја запослених у својим администрацијама и јавним предузећима – четири чиновника на хиљаду становника.

Сви остали су изнад те мере. Стручњаци Светске банке су се очигледно својски потрудили да скенирају наше локалне финансије и дошли су до поражавајућег податка. Да општине Црна Трава, Босилеград, Бачки Петровац, Нови Кнежевац и Чока имају чак осам запослених радника са уговором о делу на 1.000 становника. Није грешка. У тим општинама је двоструко премашен број радника не стално запослених, већ оних на одређено време у односу на исти број становника.

Закључак?

Да општине и локалне самоуправе кроз те и сличне рупе у прописима, запошљавањем на одређено време у својим редовима или код индиректних буџетских корисника, примају људе по свом нахођењу, најчешће без конкурса. Упечатљив је пример вртића. У њима ради 25.710 људи од укупног броја запослених у локалу од 163.000 душа. На плате службеника у администрацији и других индиректних буџетских корисника, као и радне снаге у комуналним предузећима одлази невероватне 90,3 милијарде динара.

Стручњаци овакве податке нису могли другачије да протумаче него као смишљену подвалу не би ли се тиме доскочило крутој одлуци републичке администрације у погледу новог запошљавања у држави, јавним службама и предузећима.

Да политичка и партијска слика у држави Србији није таква каква јесте, где је у републичком парламенту, али и на локалном нивоу, у огромној већини на власти Српска напредна странка, сама или у коалицији, могло би се помислити како опака опозиција подло и смишљено подрива државну одлуку о замрзавању запошљавања у администрацији. Али, није. Сви су изгледи да то чине управо људи из странака на власти која је и донела пропис којим би стала на пут партијском запошљавању.

То је једна страна медаље.

Друга је вртоглав раст буџетског дефицита из кога се, претежно, финансирају баш плате од 780.000 људи из државне и јавне администрације чији тачан број није могао да установи ни сам министар финансија Лазар Крстић. А и како би када је сваког дана, тврде сведоци из појединих министарстава, све више нових лица.

Решење?

Укинути одмах закон о замрзавању и контроли броја запослених у државним, јавним службама и предузећима, јер га мало ко поштује, а потом „онемогућити” странце да раде поразне извештаје о нашем јавашлуку и подваљивању.